АРХИВИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

АРХИВИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ. Самосталне архивске установе до краја II светског рата није било. Грађа се чувала код стваралаца, у надлештвима, верским установама, библиотекама, музејима и у приватним архивима, па је велики број архивалија пропао или се налази у другим институцијама. У Архивима БиХ чува се оригинална повеља краља Дабише из 1389. Земаљски музеј поседује повеље краљева Твртка и Дабише, а око 80 повеља налази се у Архиву у Дубровнику, међу којима и најстарија повеља бана Кулина из 1189. Иако у периоду турске управе (1463–1878) није постојала свест о важности чувања архивске грађе, у Оријенталном институту у Сарајеву до грађанског рата прикупљено је око 700 докумената. Поједина архивска документа из тог периода налазе се у другим архивима у земљи и свету. За време аустроугарске управе покушаји оснивања архива (1909, 1914) били су безуспешни, па БиХ једина није имала свој архив. За тај период фондови централних органа власти чувају се у Државном архиву у Бечу. Архива обласних и локалних институција из периода Краљевине Југославије сачувана је само делимично, док се архива централних органа и организација чува у архивама у Београду. Грађа из периода II светског рата налази се у разним институцијама. Грађа настала после 1945. је у свим архивама у зависности од њихове надлежности. Током I светског рата уништене су архиве многих православних цркава и манастира, а у II светском рату готово сва архива локалних органа власти. У првим годинама после II светског рата уништено је много архивских фондова, а у грађанском рату у БиХ 1992–1995. архивска грађа из турског периода коју је прикупио Оријентални институт у Сарајеву и архивски фондови који нису били преузети.

Прва архивска установа у БиХ основана је 1947. под називом Државни архив БиХ. Тај архив (назив је касније промењен у Архив БиХ) основан је са задатком да прикупи архивске фондове од републичког значаја који су били расути и оштећени. Законом о архивима у БиХ из 1962. тај архив је добио улогу матичног архива, али без права надзора над стручним радом осталих архива. У периоду 1992–1999. његов статус био је неодређен, да би 2001. поново добио статус архивске установе с матичним ингеренцијама, која штити и обрађује архивску грађу републичких институција БиХ од 1945. до 1992. и архивску грађу која настаје радом заједничких органа власти у БиХ од 1995. У њему се чува 649 фондова и збирки са 16.098 м грађе. У њему је и Збирка микрофилмоване архивске грађе Драгоманског архива у Задру и Пропагандног архива у Риму и копије фонда Генералног аустроугарског конзулата за БиХ. Значајна грађа је у библиотеци Гази Хусреф-бегове џамије у Сарајеву и у Цариградском архиву. Из периода аустроугарске управе (1878–1918) сачувано је 26 фондова (Земаљска влада за БиХ, Заједничко министарство финансија – Одељење за БиХ, Врховни суд за БиХ и више нижих судских фондова, фондови културно-просветних друштава, банака и збирке докумената трговачких породица). Важна архивска документа за тај период налазе се у Државном архиву у Бечу. Из периода Краљевине Југославије (1918–1941) најважнији су фондови: Земаљска влада за БиХ, Покрајинска управа за БиХ, Велики жупан Сарајевске области, Краљевска банска управа Дринске бановине и фондови судова, културно-просветних, здравствених и научних установа, део фонда Земаљског антифашистичког народно-ослободилачког вијећа БиХ, збирка партијских докумената у оквиру фонда Савеза комуниста БиХ, Збирка обласних, окружних и општинских НОО. Из социјалистичког периода у Архив БиХ преузета је сва грађа републичких органа власти до 1963, као и више других фондова после тог периода. Од 1984. у саставу архива делује Кинотека са 450 играних и документарних филмова. Архиву је 1991. припојено Архивско одељење ЦК СК БиХ. Библиотека има преко 20.000 књига и периодичних публикација. У оквиру едиције „Грађа за проучавање политичких, културних и социјално-економских питања из прошлости БиХ 1878–1918" објављена је грађа о Сарајевском атентату (1956), култури и уметности у БиХ у доба Аустроугарске (1966), борби муслимана БиХ за аутономију (1967), аграрним односима у БиХ 1878–1918 (1969), научним установама за време аустроугарске управе (1973), Земаљској влади за БиХ 1919–1921 (1975), Народној власти НР БиХ (1985), више зборника докумената о радничком покрету БиХ 1878–1911. и инвентари фондова Српског културног и просвјетног друштва „Просвјета" 1902–1949 (2004), Шпанског грађанског рата (1936–1939) у оставштини Чеде Капора (2006) и др.

Међуопштински (регионални) архиви у Сарајеву, Бањалуци, Мостару, Тузли, Травнику, Добоју, Бихаћу и Фочи основани су у периоду 1948–1983. У току грађанског рата (1992–1995) постојећа мрежа архива је престала да постоји; а основани су Архив Републике Српске, Aрхив Херцег-Босне и Архив Федерације БиХ. Историјски архив Сарајево основан је 1948. за територију града а касније се његова надлежност проширила на ширу регију. Од 1997. надлежан је за подручје града и Кантон Сарајево. Архив поседује 561 фонд, збирку плаката, фотографија и књижни фонд.

Архив града Мостара основан је 1954. Од 1964. делује као Архив Херцеговине, а од 2004. као Архив Херцеговачко-неретванског кантона који је надлежан за девет општина. Током ратних сукоба (1992–1995) зграда Архива је оштећена и уништено је преко 10% укупног архивског фонда. Поседује 792 фонда са 2.250 м грађе, Збирке писама херцеговачких митрополита, Збирке докумената о Мостару и Херцеговини, Збирке фотокопија докумената аустријског конзулата у Мостару, Збирку Мића Љубибратића, више збирки српских трговаца, школа, Збирку цркве у Чајничу, фонд Српске православне црквено-школске општине, збирке документа породица Шантић и Шола и других трговачких породица и привредних предузећа, школа и верских институција, збирке фотографија, огласа, плаката, позивница и књижни фонд.

Историјски архив у Тузли основан је 1954. Од 2002. има кантонску надлежност за 13 општина. Има 224 фонда са 5.500 м грађе, међу којима и документа о експлоатацији угља и соли, збирке Николе Павловића, Јована Р. Ђукића, Цвијетина Мијатовића и фонд Српске православне црквено-школске општине, збирку фотографија (1873–1995) и библиотечки фонд. Архив средње Босне Травник основан је 1954. Од 2002. делује као Кантонални архив Травник, а надлежност му се проширује и на Зеничко-добојски кантон. У Архиву се чува 466 фондова са 4.760 м грађе. Међуопштински архив Бихаћ oснован је 1982. Има 296 фондова са 3.000 дужних метара грађе, Збирку карата и др. Архив Брчко дистрикта БиХ основан је 2004. и у фази је прикупљања архивских фондова и збирки. До 1992. општина Брчко била је у надлежности Архива у Тузли, да би се током ратних сукоба 1992–1995. један део нашао и под надлежношћу Архива Републике Српске.

ЛИТЕРАТУРА: Архив Босне и Херцеговине 1947–1977, Сар. 1977; Водич Архива Босне и Херцеговине, Сар. 1987; 60 година Архива Босне и Херцеговине (1947–2007), Сар. 2007.

Сузана Срндовић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)