АНГЛИЦИЗАМ

АНГЛИЦИЗАМ, реч преузета из енглеског као језика даваоца у неки други језик (српски, руски, француски, јапански итд.) као језик прималац. Међутим, глобално ширење енглеског језика, првенствено његове америчке варијанте, током последњих деценија ХХ и на почетку ХХI в. довело је до нових појава у многим језицима, па тако и у српском, што изискује друкчије и прецизније одређење а. Према том новом поимању, а. у ужем смислу јесте лексичка јединица, тј. реч у класи именице, придева, глагола итд. (виски од whiskey, бизнис од business, фер од fair, џогирати од jog) и афикс, тј. префикс или суфикс (сајбер‑ од cyber‑, екс‑ од ex‑), која је преузета из енглеског језика, без обзира на њено етимолошко порекло, и налази се у употреби у српском или неком другом језику, с већим или мањим степеном интегрисаности у његов систем. У ширем смислу, њиме се сматра свака употреба српског језика која одражава граматичку, семантичку, прагматичку, правописну или изговорну норму енглеског језика и која се испољава на следеће начине: на нивоу речи (охрабрити, у значењу 'подстаћи', према encourage; копија, у значењу 'примерак', према copy), на нивоу синтагме (кратка прича, у значењу 'приповетка', према short story; авиони за и из Париза, у значењу 'авиони за Париз и из Париза', према planes to and from Paris), на нивоу реченице (Могу ли да вам помогнем?, у значењу 'Изволите!', према Can I help you?), на нивоу писања (Природно-Математички Факултет, уместо Природно-математички факултет; 92.5 MHz, уместо 92,5 MHz) и на нивоу изговора (ДВД као 'ди-ви-ди', уместо 'де-ве-де'). Такве употребе производ су површних и немарних превода с енглеског језика, а рашириле су се услед непознавања важеће норме српског језика.

Према облику а. се јављају у три вида: речи и афикси који су више или мање интегрисани у систем српског као језика примаоца и који временом стичу статус више или мање одомаћене речи или афикса јесу очигледни а. (нпр. милкшејк, хамбургер, биг-бенд); речи, синтагме или реченице српског језика које одражавају норму или следе обичаје енглеског језика, скривајући у облицима српског језика значења и/или употребе из енглеског јесу скривени а. (нпр. оригиналан, у значењу 'првобитан', крије original; служити казну, у значењу 'издржавати казну', крије serve a sentence; што је пре могуће, у значењу 'што пре', крије as soon as possible); речи и синтагме које су преузете без икаквог прилагођавања њиховог писаног облика српском језику јесу сирови а. (нпр. e-mail према e-mail, roaming према roaming, all-inclusive према all-inclusive), при чему такво писање а. у текстовима и на ћирилици и на латиници представља новину која је у супротности с правописном нормом и традицијом српског језика, пошто се у њему речи и имена из страних језика уобичајено пишу у прилагођеном облику.

Према интегрисаности у систем језика примаоца, а. се могу сврстати у три групе: они који имају устаљену употребу и значење, као и писане, изговорне, граматичке и творбене облике, јесу потпуно одомаћени (нпр. компјутер, тинејџер, маркетинг) и суштински се не разликују од етимолошки домаћих речи; а. који имају устаљену употребу и значење, али им се облици јављају у неколико варијаната или нису уклопљени у морфолошки систем српског језика јесу делимично одомаћени а. (онлајн, он-лајн, он лајн или online, on-line, on line, с неустаљеним писањем, ДВД /де-ве-де/ или /ди-ви-ди/, с неустаљеним изговором, синтесајзер или синтисајзер, с неустаљеним и изговором и писањем, фер, фит, секси, без деклинације и творбе); а. који тек делимично имају устаљену употребу и значење, али не и српске граматичке облике и писање, јесу неодомаћени, са статусом стране речи у српском језику (by the way, Of course!, Sorry!, Yes!).

У данашње време, снажан утицај енглеског језика, а самим тим и заступљеност а., поготово оних у ужем смислу, немогуће је избећи и заобићи у језицима света, с обзиром на то да највећи удео у међународној комуникацији држи управо енглески језик. Области као што су рачунарство, економија, трговина, банкарство, медицина, саобраћај, туризам, спорт, забава, музика, филм, уметност, омладинска (суп)култура и терминологије скоро свих природних и друштвених наука, готово да се не могу замислити без енглеског језика и а. Енглеском језику статусни симбол додељује и помодарство. Језичка англоманија посебно је изражена у популарним медијима, у називима производа, фирми и локала, насловима телевизијских и радио емисија и рубрика, публикација и манифестација, те у безмало свим рекламним слоганима. При томе, честа је неодмерена и непромишљена употреба а., али и уметање речи и реченица из енглеског језика, попут No comment!, Of course! или Let's make things better!, без увиђавности према онима који их слушају или читају и неретко не разумеју оно што им се саопштава. Све то понекад доводи до проблема у споразумевању и одбојности према а., а онда и свим речима страног порекла, које је, како се понекад с правом тврди, немогуће разумети, изговорити и прочитати.

За сваки а. може се утврдити степен објективне оправданости у језику примаоцу (нпр. у српском језику), у складу с доприносом изражајном потенцијалу тог језика. Уколико уноси сасвим ново значење у систем српског језика и тиме попуњава неку лексичку и/или појмовну празнину, а. је сасвим оправдан (нпр. милкшејк, евергрин, интернет); уколико уводи нову нијансу значења, а. је оправдан (нпр. хамбургер је врста пљескавице, лаптоп је врста компјутера, бејбиситер(ка) је врста дадиље); уколико нуди могућност упадљивије краћег и економичнијег изражавања новог или постојећег значења од домаће речи или израза, он је условно оправдан (нпр. ПР насупрот односи с јавношћу, служба за односе с јавношћу, особа задужена за односе с јавношћу; хорор-филм или хорор насупрот филм страве и ужаса); уколико постоји начин да се страно значење преведе, применом лексичких јединица и правила српског језика, а. је неоправдан (нпр. билборд као рекламни пано, спејс-шатл као свемирски авион, кол-центар / call center као позивни центар или инфо-центар); уколико одраније постоји расположива домаћа или одомаћена реч или израз за дато страно значење, а. је сасвим неоправдан (нпр. менаџмент је пословодство или руководство или управа, департман је одсек или катедра, фан је обожавалац).

ЛИТЕРАТУРА: Р. Филиповић, Теорија језика у контакту: Увод у лингвистику језичних додира, Зг 1986; Ј. Планкош (ур.), О лексичким позајмљеницама, Суб.–Бг 1996; В. Васић, Т. Прћић, Г. Нејгебауер, Du yu speak anglosrpski? Речник новијих англицизама, Н. Сад 2001; Т. Прћић, Енглески у српском, Н. Сад 2005; O. Панић-Кавгић, Колико разумемо нове англицизме? Н. Сад 2006.

Твртко Прћић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)