АМБРОЖИЋ, Матија

АМБРОЖИЋ, Матија, педијатар, универзитетски професор (Храстеница код Љубљане, 24. II 1889 – Београд 15. VII 1966). Дипломирао 1918. на Медицинском факултету у Бечу. Специјализацију педијатрије у Бечу започео у Дечјој болници св. Ане, а затим на универзитетским клиникама код К. П. Ф. Пиркеа и А. Мола. Бавио се проучавањем исхране одојчета по систему професора Пиркеа и упознавањем метода здравствене и социјалне заштите одојчета у Институту професора Тоблера. Написао монографију о Пиркеовом систему исхране деце – Grundriss der Diätverodnungslehre nach dem Pirquet'schen System in der Pädiatrie (Wienn–Leipzig 1921). Објавио експериментални рад о патогенези рахитиса код белих мишева, којим је доказао да је рахитис последица авитаминозе. По повратку у Љубљану (1923) радио као шеф дечјег диспанзера у Општој државној болници и био први управник Завода за социјалну и хигијенску заштиту деце, основаног 1923. по његовој замисли. Тамо је основао Школу за медицинске сестре, а у селу Луковци прву Дечју колонију за незбринуту децу (1926). У Београд је прешао 1926. и био изабран за ванредног професора Мед. ф. и управника Дечје клинике. Колонију за незбринуту децу у селу Милошевац, која и данас постоји, основао је 1929. Иницирао је изградњу модерне Дечје клинике на Врачару. Пројекат изградње је, по његовом нацрту, урадио архитекта Милан Злоковић, док је унутрашње уређење конципирао сам А. Клиника је с радом започела 1941. За време II светског рата био је пензионисан и једно време заточен у логору на Бањици. После ослобођења поново је постављен за управника Дечје клинике и у њој радио до пензионисања 1960. Објавио многобројне научно-стручне радове, међу којима се посебно издваја Морталитет и морбидитет деце у Југославији, објављен у истоименом зборнику (Бг 1936). Патентирао је и мешовиту јабучно-пиринчану дијету уз додатак анималних протеина ради сузбијања цревних инфекција и дистрофије услед неадекватне исхране одојчади и мале деце. Био је први председник Југословенског педијатријског друштва, члан више иностраних педијатријских удружења и члан Међународне уније педијатара. Организовао је први југословенски конгрес педијатара на Бледу 1934, као и Европски конгрес за заштиту мајке и детета у Београду 1937.

ЛИТЕРАТУРА: Српско лекарско друштво. Споменица: 1872–1972, Бг 1972; М. Савићевић (ур.), Професори Медицинског факултета у Београду – од оснивања до педесетих година XX века, Бг 2003.

Срећко И. Недељковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)