АРХИВ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

АРХИВ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, републички архив, основан је 1992. под називом Архив Српске Републике БиХ, са седиштем у Сарајеву. Променио назив у А. Р. С. (1993) и добио статус самосталне републичке управне организације, а 1995. статус централне установе за заштиту културних добара. Од 2002. је републичка управна организација у ресору Министарства просвете и културе са седиштем у Бањалуци и подручним јединицама у Добоју, Зворнику, Сокоцу, Фочи и Требињу са близу 15.000 стваралаца грађе. Правни је следбеник Архива Босанске Крајине у Бањалуци, који је основан 1953. под називом Архива града Бањалуке, од 1963. Архив Босанске Крајине, Регионалног архива у Добоју (основан 1954) и Регионалног архива у Фочи (основан 1983). Током 1963. и 1964. оснивани су архивски центри у Бихаћу, Јајцу и Приједору који су после две деценије укинути, осим у Бихаћу, где је 1982. основан Историјски архив. До 1992. Архив Босанске Крајине био је надлежан за заштиту и преузимање грађе с територије 17 општина (Бањалука, Босанска Дубица, Босанска Градишка, Босански Нови, Челинац, Јајце, Кључ, Котор Варош, Лакташи, Мркоњић Град, Приједор, Прњавор, Сански Мост, Скендер Вакуф, Србац, Шипово и Титов Дрвар).

Из средњег века и турске управе мало је сачуване архивске грађе с подручја Босанске Крајине. Из периода аустроугарске управе (1878–1918) сачувани су архивски фондови Окружних области Бањалуке и Бихаћа. Из времена Краљевине Југославије посебно је значајна грађа Среског начелства и Градског поглаварства Бањалука 1919–1941; окружних области и окружних одбора Бањалука и Бихаћ 1919–1922; грађа Врбаске бановине и Врбаске банске дирекције Бањалука 1929–1941, окружних инспектората и других институција. Из II светског рата Архив поседује 22 архивска фонда партизанског покрета: Обласног НОО за Босанску крајину, затим окружних и среских НОО, Окружне комисије за испитивање злочина окупатора и њихових помагача и око 1.000 мемоарских записа учесника рата, потом грађу 13 усташких и немачких окупационих органа власти и управе. Најобимнија је грађа из социјалистичког периода 1945–1992: обласни, окружни, срески, општински и месни НО места, општинских, среских, градских и обласних органа власти и управе, грађа банака и штедионица, задруга, привредних предузећа, друштвено-политичких организација (СК, СС, ССРН, ССО), установа из области школства, здравства, културе, социјалне заштите, верских организација и других стваралаца грађе из овог периода. А. Р. С. чува 782 архивска фонда и збирки (од чега 482 у Бањалуци), Збирку оријенталних рукописа и докумената, збирке плаката, фотографија, документарних филмова, магнетофонских трака и библиотеку са 13.950 библиотечких наслова. У Листу националних споменика културе у БиХ унета су 24 архивска фонда и збирке, а културним добрима од великог значаја проглашено је 37 архивских фондова и збирки. Поседује лабораторију за конзервацију и рестаурацију архивске грађе, опрему за микрофилмовање и дигитализовање грађе.

Градски архив у Добоју основан је 1954, а 2000. постао је подручна јединица А. Р. С. с надлежношћу над 10 општина. У поплави 1965. страдала је зграда архива и преко 80% архивске грађе. У њему се чува 169 фондова са 1.280 м грађе. Из аустроугарског периода сачувано је неколико фондова котарских судова, привредних предузећа дрвне индустрије, Српске православне црквено-школске општине Модрича и лични фондови. Значајне су збирке фотографија и мемоарске грађе, као и књижни фонд.

Општински архив у Фочи основан је 1983, а од 2000. делује као подручна јединица А. Р. С. с надлежношћу над шест општина. Чува 90 фондова и збирки или 720 м грађе.

Подручна јединица Зворник основана је 2000, а почела је с радом 2001. Покрива територију од десет општина на територији Семберије и Подриња. Поседује 26 фондова, односно 43 м грађе.

Подручна јединица Требиње основана је 2000, без сталног смештајног простора. Покрива територију од седам општина на подручју источне Херцеговине. Чува 15 фондова односно 6,2 м грађе.

Подручна јединица Источно Сарајево је у фази оснивања. Смештајни простор је добила у Сокоцу, а надзире Сарајевско-романијску регију.

Архив је објавио документе о радничком покрету у Босанској Крајини 1919–1941, Регеста (1964), мемоаре С. Т. Милосављевића (2005), грађу о штампи и штампаријама у Бањалуци (2006).

ЛИТЕРАТУРА: И. Ибришагић, „Оснивање и рад Среског архива у Бања Луци", Гласник архива и ДАР БиХ, 1963, 3; Архивски фондови и збирке у СФРЈ, СР Босна и Херцеговина, Бг 1981; Архив Босанске Крајине 1953–1983, Бл 1983; Љ. Иванић, „30 година плодног рада Архива Босанске Крајине", Гласник архива и ДАР БиХ, 1983/84, 23/24; Б. Стојнић, Архивски фондови и збирке у Архиву Републике Српске, Сар. 2006.

Верица Стошић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)