АТАНАСИЈЕ II (Гавриловић)

АТАНАСИЈЕ II (Гавриловић), патријарх пећки (Стари Влах, ? − ?, 1752). Као митрополит скопски (1741−1747) био је ктитор чесме у Пећкој патријаршији. Као патријарх (1747−1752) обновио односе са Карловачком митрополијом, прекинуте за време патријарха Јоаникија (Караџе). Штампањем „благословних" књига помоћу бакрорезних плоча из Карловаца и скупљањем прилога по Србији, Босни, Приморју, Црној Гори и Карловачкој митрополији, одржавао се у условима турског ропства. Хиротонисао је Василија (Петровића) за митрополита и поставио га за свог егзарха у Црној Гори. Слао је студеничког архимандрита Василија (Петровића) у Карловце по милостињу и неке црквене ствари које је понео патријарх Арсеније IV, а свога епитропа у манастир Никоље. У Сарајеву је примио изасланство далматинских Срба који су га молили да им хиротонише Симеона Кончаревића за епископа, и наредио дабробосанском митрополиту Гаврилу да то обави. Писмено је 1748. најавио млетачком провидуру канонску визитацију цркава, свештеника и монаха у Црној Гори. У Пећи је, после њега, настао велики раздор. За следећих пет година измењало се шест патријарха.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I–VI, Бг 1902, 1903, 1905, 1923, 1925, 1926.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Грујић, „Пећки патријарси и карловачки митрополити у XVIII веку", ГИДНС, 1931, 5, 1–2; Ђ. Д. Миловић, „Дјелатност млетачких власти у вези доласка пећког патријарха Атанасија у Приморје 1749. године", ИЗ, 1956, 1–2; Сава (Вуковић), Српски јерарси од деветог до двадесетог века, Бг–Пг–Краг. 1996.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)