АПСИДА

АПСИДА (грч. y": округлина, свод), простор у цркви, полукружне основе, који је засведен полукуполом и придодат главном простору цркве. Настала је у римским сакралним и профаним грађевинама (базилике, терме, палестре) као полукружна, а споља и вишеугаона ниша, додата корпусу зграде обично у подужној оси. Свод а. редовно је нижи од главне црквене таванице или свода, а њена спољашњост је архитектонски истакнута и декорисана. У византијској архитектури а. се развија од полукружног облика у полигонални завршетак црквене грађевине. У каснијим периодима, а. добија сложеније облике, а често је украшена фреско сликама и мозаиком (као на познатом примеру у Равени). Уз главну а. често су прислоњене мање а. (апсидиоле). Испод ње често је смештена крипта, због чега је с хором обично подигнута за неколико степеника у односу на брод. Код двоструко хорских цркава, граде се две а. − источна и западна. У српској средњовековној архитектури заступљена је у скоро свим стилским групама, у основи Цркве Пречисте крајинске на Скадарском језеру, Цркве светог Ђорђа на гробљу у Подгорици (старој Рибници), на основи цркве у Матејевцима код Ниша, на плану Цркве Богородице колеђате у Котору. Значајни су примери и на цркви манастира Ђурђеви ступови у Будимљи код Берана, на плану Цркве светог Николе у Студеници, Цркве светог Петра и Павла у манастиру Жича, на плану Цркве св. Спаса у манастиру Жича, Цркве св. Николе код Баљевца, цркве манастира Морача, цркве манастира Придворица. А. заузима централни мотив плана цркве манастира Сопоћани, док је на рудиментаран начин постављена на плану цркве манастира Давидовица на Лиму. Богато конструисан пример а. налази се на цркви манастира Бањска. Црква манастира Богородице у Мушутишту решена је употребом архитектонског елемента а. која доминира планом. Изванредни примери а. налазе се у основи комплекса Пећке патријаршије, посебно на Цркви Светих апостола из XIII в. Црква манастира светог Ђорђа у Староме Нагоричану садржи класичан пример а., који се такође налази на плану цркве манастира Матејча. Апсидне цркве су такође и црква манастира Велуће, Лазарица у Крушевцу, цркве манастира Сисојевац и Копорин. План који садржи архитектонске елементе а. присутан је и међу манастирима Фрушкогорске групе: на основи цркве манастира Крушедол, Старо Хопово, Јазак.

ЛИТЕРАТУРА: А. Дероко, Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији, Бг 1985.

Бранка Ланцош-Малдини

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)