АРАМБАШИЋ, Станко

АРАМБАШИЋ, Станко, буљубаша, командант српске народне војске (Велико Село код Београда, средина XVIII в. – Смедерево, 21. IX 1798). Учествовао је у Српском фрајкору мајора Михајла Михаљевића 1788–1791, кад је стекао и нижи војни чин. У лето 1793. помагао султану оданом Хаџи-Мустафи паши да одбрани Београд од одметнутих јаничара. Нарочито се истакао у бици код Колара близу Смедерева (2. VIII 1793). Хаџи-Мустафа паша му је тада обећао ослобађање од свих дажбина уколико му остане веран до краја. У борби против јаничара учествовао и 1795. Следећих година А. се ангажовао око стварања српске народне војске ради одбране Београдског пашалука од јаничара, које је помагао видински одметник од султана, Осман Пазван-оглу. Зна се да је 1797. та војска бројала око 16.000 људи и да је А. био именован за њеног команданта. У зиму 1797/98. код Београда и Болеча А. је потукао одред јаничара па га је београдски кајмакам Осман-паша именовао за буљубашу. Почетком 1798, мешовита српско-турска војска, под А. као „главним заповедником" поново је потукла јаничаре и 16. јануара заузела Пожаревац. Потом је наставила борбе око Смедерева. После турске објаве рата Француској и гласина да ће Аустрија напасти Турску, почео је да се мења однос Турака према Србима, а нарочито према бившим фрајкорцима, кнезовима и оборкнезовима, које је кајмакам почео да затвара па и главе да им скида. Тада је по његовом налогу смедеревски војвода погубио и А., а његову главу послао у Београд.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, Бг 1888; В. С. Караџић, Историски и етнографски списи, Бг 1898; М. Вукићевић, Из српске историје. Личности и догађаји, Бг 1900; Д. Пантелић, Београдски пашалук пред Први српски устанак 1794 – 1804, Бг 1949.

Славко Гавриловић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)