АНЂЕЛКОВИЋ, Дејан

АНЂЕЛКОВИЋ, Дејан, уметник проширених медија (Краљево, 15. VIII 1958). Завршио Факултет ликовних уметности у Београду, одсек сликарство, у класи Стојана Ћелића (1983), а последипломске студије у класи Милице Стевановић (1985). Од 1982. излаже на колективним изложбама које промовишу нове појаве у уметности у оквирима постмодерне, а самостално од 1985. до 1992. Од 1991. ради заједничке радове и излаже са Јелицом Радовановић. Његову рану фазу стваралаштва одликује неоекспресионистичко повезивање фигуративних и апстрактних композиционих решења, фикционализација, мешање техника, а потом и рециклирање сопствених радова (уљаних слика, гвашева, пастела, цртежа тушевима). Радови са друге самосталне изложбе (ИЛИ ИЛИ или И И, Бг 1989) постају језички сложенији и проблематизују не само утврђене парадигме и процедуре уметности, него и позиције и значења институција уметника (Go straight to hell, boys, 1989; 007, 1992; Ко је највећи српски уметник?, 2002), уметности (Мондријан, или четрдесет осам хиљада, четрдесет осам бодова, 1992; Уметност је мртва живела уметност, 1992) традиције (Убиство из нехата, 1994; 2004, 2004), медијске културе (Без назива (Сви други се зову Али), 1991; Реконструкција убиства, 1995), те идеолошко-политичког критичког ангажмана у контексту свакодневног живота (Без имена (Плус-минус бесконачно), 1991; Фантом слободе, 1992; Без назива (ЛЕД АРТ), 1993; Без назива (Нема невиних), 2002; Левица-десница, 2006; Фабрика стакла, 2006; Енкаустика 1,2,3,4, 2006). Бави се и позоришном, филмском и телевизијском сценографијом.

ЛИТЕРАТУРА: З. Л. Божовић, Ликовна уметност осамдесетих и деведесетих у Београду – разговори, Бг 1996; J. Денегри, „Дејан Анђелковић", у: Осамдесете: Теме српске уметности, Н. Сад 1997; Ј. Чубрило, Београдска уметничка сцена деведесетих, Бг 1998.

Јасмина Чубрило

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)