АНУШИЋ, Анђелко

АНУШИЋ, Анђелко, пјесник, прозаиста, публициста (Градина на Сувој Међи код Велике Кладуше, 30. X 1953). Школовао се у родном мјесту, Петрињи и Загребу. Дугогодишњи новинар, 1991–2008. уредник у издавачкој кући „Глас српски" у Бањалуци. У првом стваралачком периоду А. је пјесник одређен иронијским приступом парадоксима егзистенције, док га с почетка 90-их и касније све више заокупља визија српске историје обиљежене смрћу и сеобама, а посебно драматичним егзодусом народа Српске Крајине. Поред колоритног језика, способности да прожме иронично и трагично, критика код А. истиче особеност његове поетске топографије и родослова кроз које ходочасти у потрази за трајним духовним вриједностима које се код њега често указују као тачке пресјека етничког и етичког, историјског и метафизичког (Некрштени дани, Бг 1994; Литургија за поражене, Бг 2003; Сребро и тамјан, Срп. Сар. 2004; Слава и поруга, Краљ. 2008; Ова чаша, Лакташи 2008). Његови романи (Силазак сина у сан, Бл 2001; Адресар изгубљених душа, Н. Сад 2006) и приповјетке (Христ са Дрине, Бл–Бг 1996; Приче са маргине, Нови Град – Бл – Бг 1997; Одблесци, Бл 1998) изразито су поетски интонирани. Приредио је изабране народне пјесме Срба у Хрватској Јадова јабука (Ист. Сар. 2005), а као коаутор сачинио антологију српског пјесништва у БиХ друге половине XX в. Насукани на лист лирике (Ист. Сар. 2006).

ДЕЛА: поезија: Човјек пјева на радном мјесту, Бг 1980; Предикатно стање, Зг 1987; Штап од писмена, Бг 1996; Крст од леда, Бг 2000; Пахуља/Snowflake, Смед. 2007; приповетке: Успомене из пакла, Бл–Бг 1999; Прекодринчеви записци о Косову, Срп. Сар. 2004; есеји: Мркаљев ламент, Ист. Сар. 2002; аутобиографска проза: Загребачке ефемериде, Ср. Карловци 2003; публицистика: Да мртви и живи буду на броју, Бг 2002.

ЛИТЕРАТУРА: С. Гордић, Главни посао (Песници двехиљадите), Н. Сад 2002; Н. Деветак, „Од трагичног до баналног (о књизи Загребачке ефемериде)", ЛМС, 2004, 473, 5; Р. Поповић, „Духовни и национални барометар", Свеске, Пан. 2006, 80.

Ранко Поповић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)