АРХИТРАВ

АРХИТРАВ (лат. arcus: лук, trabs: греда; ит. architrave), најнижи од три главна дела ентаблатуре; ређе, уобличени оквир који окружује врата или прозор. Уколико тај оквир заокреће изнад врата или прозора под правим углом и спушта се дуж ивице отвора, зове се и раменица, односно раменик а. У архитравној архитектури главни конструктивни систем сачињавају греде и равна таваница. У обликовању се држи естетике праве линије. Проистиче из употребе крупних елемената грађевинског материјала за разлику од лучне архитектуре, саздане из ситних комада. У погледу стабилности она рачуна само с вертикалним оптерећењем и изразито је статична. Порекло води од дрвене архитектуре. Код архитравне градње примењује се конструктивни систем који се састоји из равних хоризонталних простих греда или а., за разлику од лучне или сводне градње. Архитравна обрада зидне пластике помоћу елемената архитравне архитектуре карактеристична је за римску и ренесансну архитектуру, а доцније за класицизам. Архитравни кров је назив за кров који је настао употребом косог надвишења над архитравном гредом и нарочито је заступљен у архитектури античке Грчке. У српској средњовековној архитектури постоје многобројни примери употребе а. и архитравне градње. Издвајају се а. који се налазе на западном порталу Богородичине цркве у Студеници, на западном порталу цркве у Морачи, на којем се налази натпис кнеза Стефана са годином зидања 1252. А. који се налази на јужном порталу припрате цркве манастира Дечани садржи натпис зидара Фра Вите и године зидања цркве (1237−1335). Унутрашњи портал на цркви манастира Љубостиња садржи а. који је богато украшен геометријским орнаменталним мотивом, а на њему се налази натпис зидара „протомајстора Боровић Рада". Унутрашњи портал у цркви манастира Каленић такође је богато орнаментисан геометријским орнаменталним мотивима.

ЛИТЕРАТУРА: А. Дероко, Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији, Бг 1985.

Бранка Ланцош-Малдини

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)