Прескочи до главног садржаја

АТАНАЦКОВИЋ, Димитрије

АТАНАЦКОВИЋ, Димитрије, аустријски конзул (Сремски Карловци, 25. II 1793 Сарајево, 3. II 1857). Студије на Филозофском факултету у Сегедину завршио је са докторатом. Од 1811. до 1814. предавао у Карловачкој гимназији, после чега је службовао у Петроварадинској регименти. Од 1817. налазио се у аустријској дипломатској служби. Био је конзул у Солуну, Галцу, Београду (18391843), Травнику и Сарајеву. Ступање А. на конзулску дужност у БиХ поклопило се с напорима Порте да силом спроведе реформе. Према његовом суду, Омерпаша је, иако се декларисао као пријатељ Аустрије, као ренегат био њен непријатељ. Без колебања је оптужио и Алипашу Ризванбеговића као притајеног присталицу беговата, Портиног противника. Односи између Омер-паше и А. пореметили су се у вези са давањем концесија аустријским трговцима шумом. А. је увидео да се централизацијом власти и спровођењем танзимата класни и верски положај раје у вилајету осетно погоршао. Све до смрти радио је на прикупљању података о БиХ и стварању повољнијег расположења народа ових покрајина према Аустрији. Присуство конзула било је од највећег значаја за подизање устаничког расположења хришћана и утицало на развој каснијих прилика у БиХ уопште. Његови извештаји од великог су значаја за проучавање историје БиХ од 1814. до 1857.

ЛИТЕРАТУРА: В. Стојанчевић, Јужнословенски народи у Османском Царству од Једренског мира 1829. до Париског конгреса 1859. године, Бг 1971; Г. Шљиво, Босна и Херцеговина 18491853, Бл 1990; Босна и Херцеговина 18541860, Ландшут 1998.

Ђорђе Микић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)