АНАФОРА

АНАФОРА (грч. nafor: подизање; однос), однос између једног израза и неког другог израза у истом тексту на који први израз упућује и који замењује, а с којим обично нема непосредну синтаксичку везу. A. у ширем смислу (ендофора) јесте или упућивање на неки израз у левом контексту (а. у ужем смислу), нпр. Ана је ученица. Она добро учи, где она упућује на Ана, или упућивање на неки израз у десном контексту (катафора), нпр. Рекао је ово: Само наставите, где ово упућује на само наставите. Код а. у ужем смислу елеменат на који се упућује је антецедент, а елеменат који упућује je а. или анафорски елеменат, односно супститут. За разлику од супститутивне функције, која је за анафорски однос обавезна, кореференцијалност је честа, али није и обавезна у анафорском односу јер има антецедената који су нереференцијални (било кога у реченици Било кога да је питала, он би јој помогао), што искључује кореференцијалност, али не искључује анафорски однос (било кога – он). Основна средства а. (анафорске речи) углавном су заменичке речи (он, тај, овакав, тамо, тада, ево итд.) или неке функцијске речи, нпр. у реченици Играла се и Ана везник и упућује на претходни део контекста у којем се помиње нечија 'игра'. Анафорски елементи су пре свега упућивачке природе и општег, категоријалног значења, због чега интерпретација тих речи у тексту зависи од идентификовања њиховог антецедента. А. омогућује да се избегне пречесто понављање исте речи, у чему је њена важна стилска функција и улога у језичкој економији. Она је важно везивно средство у структури текста и сложене реченице, а у простој реченици остварује се као рефлексивност, нпр. Ана на слици није препознала себе, где анафорски елеменат себе упућује на субјекатски антецедент Ана.

ЛИТЕРАТУРА: П. Пипер, Заменички прилози: Граматички статус и семантички типови, Н. Сад 1983; И. Клајн, О природи и функцији заменица, Бг 1985; А. Белић, O jeзичкoj прирoди и jeзичкoм рaзвитку, I, II, Бг 1998; П. Пипер и др., Синтакса савременога српског језика: Проста реченица, Н. Сад – Бг 2005.

Предраг Пипер

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)