АНДРЕЈЕВИЋ КУН, Ђорђе

АНДРЕЈЕВИЋ КУН, Ђорђе, сликар (Вроцлав, Пољска, 31. I 1904 – Београд, 17. I 1964). Занат учио (1917–1921) у графичкој радионици свога оца, Вељка Куна. Школовање наставио на Уметничкој школи у Београду код Љубе Ивановића, Петра Добровића и Милана Миловановића (1921–1926). Наредне две године провео на усавршавању у Италији (Венеција, Фиренца, Милано и Рим), радећи копије дела старих италијанских мајстора, а трећу у Паризу, похађајући курс вечерњег акта на Гранд Шомијеу и радећи копије у Лувру. Ту се први пут срео и са марксистичком литературом. Занимали су га портрет, акт, мртва природа. Био члан уметничке групе „Облик" (1931–1933) и створио дела (Дама у белом, Мала Верица, Акт) која се својим стилским и тематским карактеристикама уклапају у актуелна уметничка интересовања средине. Добио и прву награду на конкурсу за нацрт грба града Београда. У издању „Путника" објавио мапу дрвореза Југославија, као својеврсну туристичку брошуру. Један је од оснивача групе „Живот" (1934) чија се уметничка начела везују за ангажовану уметност и шири политички активизам, близак Комунистичкој партији (У рудокопу, Кујна бр. 4, Мајка, мапа графика Крваво злато). Инсистирајући на нераскидивој вези између уметности и друштвеног активизма, А. је овим радовима креирао другачију матрицу визуализације савремених уметничко-агитационих порука и интересовање за графиком због могућности које техника пружа брзим умножавањем и погодностима у ефектном потенцирању наративне структуре. Учествовао у Шпанском грађанском рату (1937–1938) и на том искуству настала је мапа графика За слободу. Због политичких активности ухапшен је и затворен у Билећком логору (1940), а ту слика и црта затворски живот и ентеријере. Активно учествовао у НОБ-у (1941–1945), био већник Другог заседања АВНОЈ-а, члан Пропагандног одељења Врховног штаба НОВ и ПОЈ од 1943. По завршетку рата радио ликовна решења за нови грб, поштанске марке, новчанице, одликовања, значке и плакате ФНРЈ. Примењеном уметношћу бавиће се и касније, стварајући предмете од кованог гвожђа и керамике. Постављен је за професора Академије ликовних уметности у Београду, а касније му је додељено и звање мајстора-сликара и мајсторска радионица. У том периоду, у духу идеја социјалистичког реализма, настале су слике No pasaran, Колона, Машинка, а окупирала га је ратна тематика. Један је од оснивача Савеза ликовних уметника Југославије и његов председник (1957–1960), ректор Универзитета уметности у Београду (1960–1963), дописни члан САНУ од 1950, а редовни од 1958, секретар Одељења ликовне и музичке уметности САНУ и члан ЈАЗУ. Прву самосталну изложбу имао је 1931. у Београду. Међу многобројним потоњим, истичу се изложбе у Загребу (1932), Београду (1953), Берлину (1963), Москви (1968), Београду (1971). Дела му се чувају у Народном музеју у Београду, Музеју савремене уметности, Музеју града, САНУ, Народном музеју у Крагујевцу, Модерној галерији у Загребу, Модерној галерији у Љубљани, Галерији умјетнина у Сплиту и многим другим јавним и приватним колекцијама.

ЛИТЕРАТУРА: М. Б. Протић (прир.), Надреа-лизам. 1929–1950: Социјална уметност. Уметност НОР-а. Социјалистички реализам, Бг 1969; М. Стевановић, Ђорђе Андрејевић-Кун, Бг 1977.

Симона Чупић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)