АНТИЋ, Јован

АНТИЋ, Јован, дипломата (Параћин, 1793 – Београд, 27. I 1886). Више пута био је члан српске депутације у Цариграду. Први пут (1827), у шестој депутацији био писар и хазнадар. На положај српског капућехаје у Цариграду именован је 1833. Као члан осме депутације учествовао је 1835. у преговорима о признавању Сретењског устава и одласку кнеза Милоша у Цариград. Сазнавши да је А. наклоњен опозицији, кнез Милош га је у јесен 1836. сменио, али га је већ 1837. поново именовао на исти положај. Као члан девете депутације А. је учествовао у преговорима у Цариграду за доношење новог, Турског устава, за Србију. Поново иступио против кнеза Милоша, због чега је овај хтео да га смени, али је опозиција то спречила. Звање капућехаје потврђено му је после објављивања Устава 1839. Исте године преговарао са аустријским интернунцијем бароном Штирмером о реформи поштанске службе у Србији: пошиљке за Србију би се паковале у Цариграду у посебне пакете и предавале српским властима у Алексинцу. Пошто је био присталица кнеза Михаила Обреновића, смењен је с места капућехаје новембра 1842. када је на власт у Србији дошао кнез Александар Карађорђевић.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Попов, Србија и Русија – Од Кочине крајине до Св. Андрејске скупштине, I-II, Бг 1870; Д. Страњаковић, Влада уставобранитеља 1842-1853. Унутрашња и спољна политика, Бг 1932; Р. Љушић, Кнежевина Србија (1830-1839), Бг 1986.

Љ. П. Ристић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)