АРХИВ ЈУГОСЛАВИЈЕ

АРХИВ ЈУГОСЛАВИЈЕ, централни државни архив основан у Београду 1950. После стварања југословенске државе (1918) формирани су централни органи власти и управе, установе и друге државне институције. Након неколико покушаја 1935. урађен је пројекат закона који је предвиђао формирање централног југословенског архива, али тај закон није донет. Од 1918. до 1950. заштиту архивске грађе централних и савезних институција Југославије вршила је Државна архива у Београду (Државна архива Краљевине Југославије 1939–1941) и архивска одељења министарстава војске, унутрашњих и спољних послова и КПЈ. Југословенски архив основан је Општим законом о државним архивима из 1950. под називом Државна архива ФНРЈ са седиштем у Београду „за чување, заштиту и обраду историјско архивског материјала", под надзором Министарства за науку и културу, касније Савета за науку и културу Владе ФНРЈ. Самостални савезни орган управе под именом Државни архив ФНРЈ постаје 1953. Назив А. Ј. са статусом установе у области културе под надзором самосталног савезног органа добија 1964; 1978. се трансформише у самосталну управну организацију; од 2003. до 2009. имао је назив Архив Србије и Црне Горе. Архив евидентира, прикупља, чува, одржава, сређује, обрађује, даје на коришћење, излаже и објављује архивску грађу централних и савезних државних органа, организација, банака, установа, друштава, удружења и других институција југословенске државе од 1918. до 2006: Краљевства и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије 1918–1941/1945 (Двора, Народне скупштине, Министарског савета, Државног савета, Главне Контроле, Југословенске владе у избеглиштву; министарстава: унутрашњих и спољних послова, правде, финансија, аграрне реформе, просвете, вера, саобраћаја, трговине и индустрије, грађевина, шума и рудника, народног здравља и социјалне политике; Средишњег уреда за осигурање радника, банака, осим Народне банке која се налази код ствараоца, привредних и других удружења); институција ДФЈ, ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, ДЗ СЦГ 1945–2006 (Народне скупштине, Президијума, Владе – СИВ, министарстава Владе, савета Владе, комитета Владе, секретаријата, комисија, управа, дирекција, главних дирекција, генералних дирекција, завода, комесаријата, судова -- Врховни суд, Врховни привредни суд, Државне арбитраже, тужилаштва и правобранилаштва), научних института, социјалних и здравствених установа, банака, осим Народне банке, привредних комора и савеза, омладинских радних акција, спортских друштава и удружења, удружења ратних инвалида и резервних официра, друштвених организација и удружења, савезних привредних предузећа; породичних и личних фондова чија је грађа од значаја за југословенску државу (Николе Пашића, Драгише и Милана Стојадиновића, Јована Јовановића Пижона, Војислава Јовановића Марамбоа, кнеза Павла Карађорђевића, Чедомиља Мијатовића, Драгољуба Јовановића, Љубомира Давидовића, Саве Косановића, Хинка Кризмана, Светислава Милосављевића, Адама Прибићевића, Станислава Кракова, Михаила Петровића, Пера Шоћа, Александра Цинцар Марковића, Вељка Влаховића, Моше Пијадеа, Леона Гершковића, Бориса Кидрича, Левин Мајер Розеа и др.); збирке (плаката, фотографија, штампе радничког и комунистичког покрета, мемоарске грађе, студентског покрета, синдиката, копија докумената из Централног партијског архива Института марксизма–лењинизма при ЦК КПСС). Архиву је 1990. припојен Архив ЦК СКЈ (1948–1990) с фондовима радничког и комунистичког покрета (Српска социјалдемократска партија 1903–1919, Независне радничке партије 1923–1924; Комунистичка интернационала – секција КПЈ Москва, Комунистичка омладинска интернационала – секција КПЈ Москва, Југословенски комунисти на школовању у Москви, Напредни студентски покрет 1919–1941, КПЈ и шпански грађански рат 1936–1939; Радио станица Слободна Југославија 1941–1945, ЦК СКОЈ-а 1919–1941, ЦК КПЈ – СКЈ, ССРНЈ; ССЈ; ССОЈ; СУБНОР 1945–1990); збирку централних, покрајинских комитета и нижих органа КПЈ, Виша партијска школа „Ђуро Ђаковић", Институт друштвених наука и др. Архивске фондове војних јединица, установа и организација Кнежевине и Краљевине Србије до 1918, Краљевине СХС / Југославије (1918–1941), Југословенске војске у отаџбини (1941–1945), Народноослободилачке војске Југославије (1941–1945), Југословенске народне армије (1945–2006), збирке карата и штампаних ствари, снимке и друге архивалије војне провенијенције чува Архив Војноисторијског института (Институт за стратешка истраживања). Меморијални центар „Јосип Броз Тито" се 1999. трансформисао у Музеј историје Југославије, где се налази Архив Јосипа Броза Тита.

A. J. je издавао Билтен (бр. 1–9, 1980–1986), а од 2000. часопис Архив. У оквиру редовне делатности издаје водиче кроз архивске фондове и збирке, инвентаре фондова и збирки, каталоге изложби, посебна издања, књиге, билтене, индексе, библиографије и друга издања. Чува грађу 752 архивска фонда и 59 збирки у количини од око 23 км и 16 км грађе коју треба преузети с терена. Архив врши конзервацију и рестаурацију, микрофилмовање, копирање и објављује архивску грађу; остварује међународну сарадњу с националним архивима других држава ради: унапређења делатности, истраживања и микрофилмовања архивске грађе стране провенијенције о Југославији, југословенским процесима, догађајима и личностима; размене копија, докумената и изложби; учествује на међународним скуповима архивиста и међународних архивских организација (МАС у којем има статус члана А категорије; ЦИБАЛ – Међународна архивска организација под окриљем УНЕСКО-а); приређује изложбе докумената; објављује зборнике докумената и друга издања; издаје уверења и потврде о подацима и чињеницама из грађе. Специјализована библиотека поседује близу 20.000 библиотечких јединица. Важнија издања: Љ. Кораћ, Организација федерације у социјалистичкој Југославији 1943–1978, Бг–Зг 1981; Д. Бибер (прир.), Тито–Черчил: строго тајно, Бг–Зг 1981; Б. Кризман (прир.), Југословенске владе у избеглиштву 1941–1943, Бг–Зг 1981; Б. Петрановић (прир.), Југословенске владе у избеглиштву 1943–1945, Бг–Зг 1981; Б. Кризман (прир.), Сава Н. Косановић, Југославија била је осуђена на смрт: смисао Московског споразума, Бг–Зг 1984; С. Нешовић, Б. Петрановић (прир.), Југославија и Уједињени народи 1941–1945, Бг 1985; Ж. Аврамовски (прир.), Британци о Краљевини Југославији 1921–1930, 1, Бг–Зг 1986; Британци о Краљевини Југославији 1930–1938, 2, Бг–Зг 1986; Британци о Краљевини Југославији 1939–1941, 3, Бг 1996; М. Зечевић, М. Милошевић (прир.), Дипломатска преписка Српске владе 1917. год., Бг 1991; Н. Жутић, Краљевина Југославија и Ватикан – однос југословенске државе и римске цркве, 1918–1935, Бг 1994; М. Зечевић, Б. Лекић (прир.), Привредна политика Владе ФНРЈ: записници Привредног савета Владе ФНРЈ, 1944–1953, 1–4, Бг 1995; Документи централних органа КПЈ, НОР и револуција (1941–1945), 22–23, Бг 1996; М. Милошевић (прир.), Марко Ристић – дипломатски списи, Бг 1996; Д. Јовановић, Политичке успомене, 1–7, Бг 1997; М. Зечевић (прир.), Почетак краја СФРЈ: стенограм и други пратећи документи проширене седнице Извршног Комитета ЦК СКЈ одржане 14–16. марта 1962, Бг 1998; Љ. Димић, Ђ. Борозан (прир.), Југословенска држава и Албанци, 1–2, Бг 1998–1999; Ј. П. Поповић (прир.), Четврта седица ЦК СКЈ – Брионски пленум, Бг 1999; Љ. Димић, Н. Жутић, Б. Исаиловић (прир.), Записници са седница Министарског савета Краљевине Југославије 1929–1931, Бг 2002; К. Пијевац, Д. Јончић (прир.), Записници са седница Министарског савета Краљевине Југославије 1941–1945, Бг 2004; Љ. Димић (ур.), Велике силе и мале државе у хладном рату 1945–1955: случај Југославије, Бг 2005; Б. Докнић, М. Ф. Петровић, И. Хофман (ур.), Културна политика Југославије 1945–1952, 1–2, Бг 2009.

ИЗВОРИ: М. Милосављевић, Библиографија Архива Југославије, Бг 1995; Библиографија стручних радова из архивистике, Бг 1995.

ЛИТЕРАТУРА: Архивски фондови и збирке у СФРЈ – савезни архиви, Бг 1980; Архив Југославије 1950–1995, Бг 1995; Д. Спасојевић, Корисници, теме истраживања и коришћени фондови 1958–1994, Бг 1996; С. Срндовић, Каталог штампане грађе у фондовима и збиркама Архива Југославије, 1, Бг 1999; Архив Југославије 1950–2000, Бг 2000; К. Пијевац и др., Водич фондова Краљевине Југославије, Бг 2000; Д. Јончић и др., Водич кроз збирке Архива Србије и Црне Горе, Бг 2007.

Милић Ф. Петровић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)