АВРАМОВИЋ, Јефтимије

АВРАМОВИЋ, Јефтимије, учитељ, службеник (Панчево, 1. V 1823 – Београд, 14. VI 1889). Завршио српску основну и немачку средњу школу у Панчеву. У Шапцу приватно изучио полугимназију, а у Београду се сам образовао, учећи грчки и старогрчки, књиговодство и француски језик. Био је трговачки писар и секретар велепродаје соли. С Георгијем Киридисом основао грчку приватну школу (1844) у којој је био предавач и с њим написао уџбеник Руководство къ брзомъ и лакомъ наученю греческогъ и србскогъ єзыка (Бг 1845). Аутор је Граматике новогрчкогъ єзика (за гимназiялне разреде). Са Грчкимъ и Србскимъ задатцима за преводъ. По Кинеру (Бг 1856). Саставио је Читанку новогрчкогъ єзика за потребу трговачке школе (Бг 1856) и Христоматiю старогрчкогъ или єлинскогъ єзика (за гимназiялне ученике) по Ф. Якову (Бг 1858). У Трговачкој школи (1852–1854), а потом и у Београдској гимназији (1854–1857) био учитељ грчког и старогрчког језика, као и књиговодства. Протоколиста (1857–1859) и руководилац (1859–1862) у иностраном одељењу Кнежеве канцеларије, а потом и секретар Министарства спољних послова (до 1867). На разним пословима у Министарству спољних послова радио је до пензионисања (1884). Поред педагошког бавио се и књижевним радом и преводио са старогрчког (Ксенофонт, С. Палеолог, Исократ). Одликован је Таковским крстом.

ИЗВОР: Архив Србије.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Милићевић, „Цртице за ранију слику српске престонице", ГНЧ, 1903, 22.

Mиле Станић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)