АВРАМОВИЋ, Сима Ј.

АВРАМОВИЋ, Сима Ј., дипломата, књижевник (Београд, 14. XII 1869 – Солун, 19. XI 1917). Апсолвирао 1888. на Правном факултету Велике школе, а као конзул у пензији стекао докторат права у Лијежу 1909. Чиновничку каријеру започео 1889. као писар у Управи вароши Београда, а наставио у конзулатима у Приштини (1891), Солуну (1892), Трсту (1894) и Битољу (од 1895) где је био и вицеконзул (1897). Секретар посланства у Цариграду био 1898. када је уређивао Цариградски гласник. Био вицеконзул у Серезу (1899) и конзул у Приштини (1900−1903). Секретар у Министарству иностраних дела, а потом у Министарству финансија до пензионисања 1904. У службу враћен 1911. на место секретара у Одељењу за трговину, радиност и саобраћај Министарства народне привреде, а од 1912. био инспектор. Учествовао у Српско-бугарском рату 1885. и у балканским ратовима као резервни капетан и начелник у Драчу и Љешу. По политичком опредељењу био радикал. Неко време до 1911. уређивао Занатлијски гласник. Писао песме, приповетке, књижевне критике, расправе, политичке чланке и преводио с француског и руског језика. Написао ратне успомене под насловом „С Мердара на Једрен и Брегалницу" 1914. Одликован је Споменицом Српско-бугарског рата, Орденом св. Саве V реда (1897), Таковским крстом III реда (1898), Орденом Меџидије IV степена (1896), Златном медаљом за храброст у балканским ратовима.

ИЗВОРИ: Шематизам Србије, 1890−1904, 1911−1914.

ЛИТЕРАТУРА: А. „Сима Аврамовић", Српске новине, Краг. 1917, 140.

Миле Станић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)