АЋИН, Јовица

АЋИН, Јовица, књижевник, преводилац (Зрењанин, 13. XII 1946). Технолошки факултет студирао у Београду. Био главни уредник Књижевне речи и часописа Дело, уредник у издавачким предузећима „Рад" и „Службени гласник". У његовој есејистичкој и фикционалној прози стварне и мистификоване аутобиографске, документарне и свакодневне животне ситуације најчешће прелазе у фантастику, хиперболу, симулацију стварности, црни хумор и гротеску. У есејима тумачи велике теме европског духовног простора и идеологију усмераване судбине човека XX в.: значење метафизике, логори у политички репресивној стварности, симулакруми као средства манипулације судбинама људи и држава, немогућност сазнавања објективних чињеница и истине и др. (Паукова политика, Бг 1978; Шљунак и маховина, Бг 1986; Поетика кривотворења, Н. Сад 1991; Гатања по пепелу, Бг 1993). У приповеткама је један од најдоследнијих приврженика наративне транспозиције митологема и симбола савременог града и неостварених потреба младих људи за блискошћу, емотивношћу и осмишљеним еротским додиром. Прожимање наративних жанрова, мешање реалног, измаштаног, тривијалног, фантастичног, упад илузија, снова и привида у фабулативну основу прозног текста најуочљивије су последице његове провокативне прозне артикулације стварности (Дуге сенке кратких сенки, Сар. 1991; Уништити после моје смрти, Вш. 1993; Неземаљске појаве, Бг 1999; Дневник изгнане душе, Бг 2005). Његова изразита језичка енергија и трагање за унутрашњом стварношћу књижевних ликова прерастају у наративну имагинацију непредвидивих сижејних обрта и умножених књижевних значења. Преводи прозу, критичке и теоријске текстове француских и немачких писаца XX в. Добитник је Андрићеве награде за приповетку, награде „Тодор Манојловић" и „Виталове" награде за прозу.

ДЕЛА: књиге есеја: Апокалипса Сад, Вш. 1995; Голи приповедач, Вш. 2008; књиге прича: Лептиров сановник, Бг 1996; Ко хоће да воли, мора да умре, Н. Сад 2002; Прочитано у твојим очима, Бг 2007.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Поповић, Самосвест критике, Бг 1987; С. Јованов, Јеретик у олтару, Вш. 1994; М. Недић, Критика новог стила, Пр – Г. Милановац 1994; М. Пантић, Александријски синдром 3, Н. Сад 1999; Александријски синдром 4, Бг 2003.

Марко Недић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)