АНДРОНИК III ПАЛЕОЛОГ

АНДРОНИК III ПАЛЕОЛОГ, византијски цар (?, 25. III 1297 – ?, 15. VI 1341), владао 1328–1341. Син Михаила IX и јерменске принцезе Рите-Ксеније, проглашен за савладара између 1308. и 1313. године. У три наврата, у периоду 1321–1328. водио грађански рат против деде Андроника II и изашао као победник. Главни сарадник му је био пријатељ и каснији цар Јован Кантакузин. А. је 1329. извршио нову реформу византијског високог судства увођењем установе четворице „васељенских судија". Његов покушај да се сузбије турска офанзива на преостале византијске поседе у Малој Азији завршен је поразом у бици код Филокрене 1329. Велик успех постигао је на другој страни враћањем Епира и Тесалије, вишедеценијских сепаратистичких државица, као и острва Хиос и Лезбос, под скиптар византијског цара. Приступио је антитурској алијанси коју је предводила Венеција 1332. Уочи сукоба на Велбужду (1330) био савезник бугарског цара, али је после битке остао по страни. У два маха се састао са српским краљем Стефаном Душаном: најпре 1334. надомак Солуна, после ликвидације византијског пребега Сиргијана, и 1336. у Радовишту. За владавине А. распламсале су се распре око исихазма па је непосредно пред смрт морао да сазове црквени сабор. После његове смрти избио је најозбиљнији од грађанских ратова у Византији у XIV в. (1341–1347) који ју је сасвим исцрпeо и учинио неотпорном према Србима и Турцима.

ИЗВОР: Византијски извори за историју народа Југославије, VI, Бг 1986.

ЛИТЕРАТУРА: Г. Острогорски, Историја Византије, Бг 1959; U. Bosch, Kaiser Andronikos III Palaiologos. Versuch einer Darstellung der byzantinischen Geschichte in den Jahren 1321–1341, Amsterdam 1965; Р. Радић, Време Јована V Палеолога (1332–1391), Бг 1991; С. Ћирковић, „О састанцима цара Андроника III и краља Стефана Душана", ЗРВИ, 1991, 29–30; D. Nicol, The Last Centuries of Byzantium, 1261–1453, London 1993.

Радивој Радић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)