АНДРИЈА II

АНДРИЈА II, краљ Угарске (?, 1176/77 – ?, 21. IX 1235). Владао од 1205. до смрти. Други син угарског краља Беле III и Антиохијске принцезе Ане (Агнезе) Шатијон. Пре ступања на престо био је херцег Хрватске и Далмације. Освојио је Хум, а после 1205. Галицију. У почетку владавине, под утицајем своје прве жене Гертруде Меранске, примио је у Угарску много странаца, претежно Немаца. У Ердељу (Трансилванији) је 1211. населио немачке витезове као бедем против Кумана у Влашкој. Незадовољни страним утицајем, угарски великаши су 1213. убили Гертруду. А. је 1217. кренуо у V крсташки поход и принудио муслимане да сруше тврђаву Табор. За то време је папа Хонорије III признао краљевски наслов рашком великом жупану Стефану Немањићу, што је довело до рата А. са Србијом 1219. Сукоб је окончан посредовањем св. Саве. Под притиском незадовољника А. је 1222. издао Златну булу, коју је потврдио 1231. Свог првог сина Белу (IV) именовао је 1214. за савладара и херцега целе Славоније, а 1223. за управитеља Ердеља. Доделио је 1224. широке привилегије овдашњим Сасима, али је 1225. протерао Немачки ред, који се хтео извући испод суверенитета угарске круне.

ЛИТЕРАТУРА: M. Wertner, Az Árpádok családi történetе. (Тörténeti népés földrajzi könyvtár LI.), Nagy-Becskerek 1892; В. Клаић, Повијест Хрвата од најстаријих времена до свршетка XIX стољећа, I, Зг 1988; С. Мишић, Хумска земља у средњем веку, Бг 1996; П. Рокаи и др., Историја Мађара, Бг 2002.

Петар Рокаи

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)