AРХИВСКИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ СРБИЈЕ

AРХИВСКИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ СРБИЈЕ, база података о архивима Србије. Почеци су везани за појаву првог међународног архивског водича из 1955, а прву базу података о архивима чини девет томова Прегледа архивских фондова и збирки у СФРЈ (1974–1986) у издању Савеза друштава архивиста Југославије. Први облик информационог система био је каталог архивских фондова и збирки на бушеним и дворедно рубно бушеним картицама, са системом ручне манипулације, који 80-их година XX в. замењује аутоматска обрада података. Основни АИС Србије развијао се у оквиру југословенског АИС-a у шест база података: архивско законодавство, услови рада, стручна архивистичка литература, заштита грађе ван архива, садржај архивских фондова и збирки, коришћење грађе. У Стратешкој студији развоја Јединственог архивског информационог система (ЈАИС) Републике Србије из 1995. постављене су основе концепције будућег информационог система. Архивски ресурси су терминолошки представљени у форми јединствене базе података која се састоји од више делова – информационих подсистема, који чине логичку архитектуру система: Центар за информације, Служба за заштиту грађе ван архива, Смештај грађе – Депо; Сређивање и обрада архивске грађе; Регистри архивске грађе, Коришћење архивске грађе и читаоница, Микрофилмовање, Публиковање, Конзервација и рестаурација, Библиотека. Служба за заштиту грађе ван архива води основне базе података о грађи у настајању: евиденцију живих стваралаца и ималаца архивске грађе и регистратурског материјала на терену, базу података о институцијама које су престале с радом, базу података о издвајању безвредног регистратурског материјала ван архива; базе података о грађи доспелој за преузимање и преузетој грађи. Централни регистар архивске грађе који води Архив Србије представља основу и најважнију евиденцију у области заштите архивске грађе, као културног добра. У оквиру подсистема прикупљају се, обрађују и систематизују информације с пратећим евиденцијама. Сваки од архива у Србији води сопствени Регистар архивске грађе. База података налази се на веб серверу у Архиву Србије. Досије истраживача је евиденција која садржи основне податке о истраживачима и истраживачкој теми. Библиотека Архива Србије води електронски каталог (базу података) и до сада има 13.745 записа, који могу да се претражују по више критеријума. Остали подсистеми ће се развијати у зависности од тренутног стања развоја информационих технологија и потребе даљег развоја ЈАИС--а архивске мреже Србије, коју чини Архив Србије и 37 регионалних архива.

ЛИТЕРАТУРА: С. Аџић, Б. Бојовић, „Изградња ЈАИС и његово укључивање у систем друштвених и научних информација земље", Архивист, 1989, 1–2; А. Јаношев, „Рачунарски центар", у: Архив Србије 1900–2000, Бг 2000.

Александра Јаношев

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)