АЛЕКСИЋ, Анђелко

АЛЕКСИЋ, Анђелко, четнички војвода (Мидинци код Кичева, 1876 – Шупљи камен код Куманова, 27. V 1904). Своју акцију у Старој Србији овај бивши фурунџија и ашчија започео је већ 1903. са првом формираном четом, под командом Илије Славе. Убрзо по преласку границе и војводином рањавању у једном међусобном сукобу, чета је била принуђена да се врати у Србију. Нови прелаз границе и оружану акцију, сада као војвода, А. је започео исте године. Код Ђуришког манастира у близини села Сушице умешао се у борбу Турака и бугарског војводе Пушкарева. Изненадним нападом с леђа пресекао је турски обруч, после чега су бугарска и српска чета измакле у Србију. Предводећи чету од двадесетак људи крајем маја 1904. код села Буштриња, поново је прешао границу и упутио се ка Младом Нагоричану. Чета је већ после три дана била откривена, пресретнута, а затим и опкољена на вису Шупљи камен изнад села Четирци близу Куманова. У бици у којој је пало близу две стотине Турака и сви четници, А. је као последњи од њих извршио самоубиство.

ЛИТEРАТУРА: Ј. Хаџи Васиљевић, Четничка акција у Старој Србији и Маћедонији, Бг 1928; С. Краков, Пламен четништва, I, Бг, 1930; К. Пећанац, Четничка акција 1903–1912, Бг 1935; М. Д. Пешић, Стари четници, Краг. 2000; В. Илић, Српска четничка акција 1903–1912, Бг 2006.

Милић Ј. Милићевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)