АРСЕНИЈЕВИЋ, Станимир

АРСЕНИЈЕВИЋ, Станимир, хемичар, универзитетски професор (Баре Гружанске код Крагујевца, 9. V 1911 – Београд, 9. VII 2004). Студије хемије завршио на Филозофском факултету у Београду 1926. После првог запослења у лабораторијама рудника „Трепча" у Косовској Митровици, 1939. постављен је за професорског приправника хемије у Чачку, а 1949. преузима катедру Више педагошке школе у Нишу. Основао је лабораторије и израдио програме за општу, неорганску и органску хемију и успешно изводио наставу. Затим постао професор Медицинског факултета у Нишу. У Београду радио као професор на Вишој педагошкој школи за економику домаћинства и хeмију (1962–1979). Написао 11 уџбеника из неорганске и органске хемије за основне и средње школе и гимназије; неки од ових уџбеника доживели су чак 28 издања. За више школе написао је два уџбеника: Органска хемија (осам издања) и Општа и неорганска хемија (16 издања). Дао значајан допринос тумачењу и популаризацији хемије и њених примена, као и Српском хемијском друштву. Поред тога бавио се превођењем стручних књига и уџбеника (С. Глестона, Р. Зунга, Л. Барнета, А. Хермана), као и више биографских књига (о Лавоазјеу, Ајнштајну и др.). У Српском хемијском друштву 24 године је уређивао часопис Хемијски преглед. Добитник је награде за просвету Републике Србије, за животно дело и Вукове награде Културно-просветне заједнице Србије за 2002. Оснивач је (са супругом) фонда за доделу награда најбољим ученицима српског језика и књижeвности, страног језика и хемије (1998).

ЛИТЕРАТУРА: М. Јефтић, Живот са хемијом. Разговори са Станимиром Арсенијевићем, Бг 2001; Ж. Чековић, „Станимир Арсенијевић (1911–2004)", ХП, 2004, 4.

Гордана Миловановић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)