АРСИЋ, Петар

АРСИЋ, Петар, архитекта, универзитетски професор (Београд, 28. VIII 1950). Дипломирао (1976) и магистрирао (1981) на Архитектонском факултету у Београду. Председник Савеза архитеката Србије и члан Комисије Србије и Црне Горе за УНЕСКО. Редовни професор на Катедри за урбанистичко и просторно планирање Арх. ф. у Београду. Пројектовао и реализовао више објеката грандиозне архитектонске композиције, засноване на рационалности и фукционалности, који се углавном завршавају благо закривљеним формама. Главне одлике његовог стила су чврсто осмишљена архитектонска композиција и осећај за органско и природно у просторима и формама. Реализација његових замисли и објеката почела је крајем 80-их година ХХ в., да би последњих година достигла свој врхунац. Његов најпознатији пројекат је хала „Миленијум" у Вршцу, велики урбанистичко-архитектонски комплекс укупне површине 8.000 м², изграђен 2000. То је пословно-спортски комплекс с халом за колективне спортове капацитета 3.500 места, док су конгресни центар и хала са олимпијским базенима у фази припреме за градњу. Пројектовао је и аутобуску станицу у Пожеги, укупне површине 3.500 м² (завршена 2000). Округла кула с колонадом у приземљу и порушеним делом зида фасаде даје јој посебно обележје деконструктивистичког стила, изузетно ретко заступљеног у Србији. Такође је значајан његов пројекат за Аутобуски терминал БАС у Београду, који до данас није реализован. Хотел „Лагуна" у Градцу на мору (заједно са С. Димитријевићем) изванредно је уклопљен у пејзаж јадранске обале (1988). А. је достизао високе пласмане на међународним конкурсима за реконструкцију и доградњу великог фудбалског стадиона у Барселони (1996), изградњу Центра за одмор Националне банке Узбекистана (1997), као и за будући развој острва Кемпа Парницка на реци Одра, у самом центру пољског града Шћећин (2001, заједно са Д. Младеновићем и В. Ђокићем). Добитник је многих награда и признања, између осталог гран-прија EUROSAG Аwаrd (1991) и града Шћећин (2001), Велике награде 24. Салона архитектуре МПУ у Београду (2002), Златне медаље Савеза архитеката Русије (2004), Јубиларне златне медаље Савеза архитеката Белорусије (2005) и др.

ЛИТЕРАТУРА: М. Р. Перовић, Српска архитектура XX века, Бг 2003.

Милан Мирковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)