АТАНАСИЈЕВИЋ, Славка Алојзија

АТАНАСИЈЕВИЋ, Славка Алојзија, пијаниста, композитор (Осијек, 2. XI 1850 / 19. XI 1856? – Беч, XII 1897). Музику учила приватно код И. Непомука Хумла (соло певање), Т. Махулке (виолину) и Ђ. Тришлера (клавир). Усавршавање у клавиру продужила на студијама у Бечу. Као изврстан аутодидакт композицију савладала помоћу уџбеника А. Б. Маркса Учење о музичкој композицији. Kонцертирала од 1874. изводећи популарна, али и своја дела прожета националном тематиком. Наступала у Сомбору, Осијеку, Новом Саду, Суботици, Загребу, Пешти, Грацу, Бечу. Из јавног живота се повукла 1882. Као пијаниста доживела низ признања уметника и критичара. Познате су само неке од њених клавирских композиција, углавном варијације и фантазије на народне и градске мелодије („На те мислим", fantasie de concert pour piano, ор. 1; „Устај, устај, мили роде", chansonette Slave ор. 2, Лајпциг б. г.) у којима се огледа утицај бриљантног, виртуозног салонског стила А. Драјшока и Ф. Листа. Најзрелија композиција је полка-капричо Reflets du Printemps, Polka Caprice pour Piano, оп. 6 (Лајпциг б. г). Ово дело издваја се као успела стилизација полке, а одликују га богата мелодика, развијена ритмика и бравурозна фактура. Сачувани део њене музичке заоставштине налази се у архиву осијечког Хрватског пјевачког друштва „Липа", а биографска грађа коју је прикупио Фрањо Кухач у Архиву ХАЗУ у Загребу.

ЛИТЕРАТУРА: Ф. Кухач, „Двие хрватске умјетнице", Виенац, Зг 1879, 48; M. Хаџихусејновић-Валашек, „Српски музичари у Кухачевом Биографском словнику", у: Корнелије Станковић и његово доба, Бг 1985; Д. Јеремић-Молнар, Српска клавирска музика у доба романтизма (1841–1914), Н. Сад 2006.

Александар Васић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)