АБДУЛАЗИЗ

АБДУЛАЗИЗ, турски султан (Цариград, 8. II 1830 – Цариград, 4. VI 1876), владао 1861–1876. Син Махмуда II и један од ретких султана чија владавина није била испуњена ратовима Турског царства са другим државама. Широким програмом реформи (танзимат) мењао је институционални, економски и социјални изглед земље, али није могао зауставити урушавање Царства. Покушај реорганизације војске одразио се и на Босански пашалук у којем је 1864. уведена регрутација. Владавина А. обележена је и унутрашњим немирима. Црна Гора се 1862. дигла на оружје; од потпуног пораза у Другој Омер-пашиној војни спасила ју је интервенција Русије и Аустрије. Истовремено, убиство српског дечака на Чукур-чесми у Београду усталасало је Србију. Након интервенције великих сила турска војска се 1867. повукла из Београда и других градова у Србији. Устанци у Херцеговини и Босни 1875. отворили су Велику источну кризу, усложњену и априлским устанком у Бугарској 1876. Султан је свргнут 30. маја, а 4. јуна убијен. Наследио га је Мурат V.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Мантран (прир.), Историја Османског царства, Бг 2002; Е. Ихсаноглу (прир.), Хисторија Османске државе и цивилизације, Сар. 2004.

Жељко Вујадиновић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)