АНДРИЋ, Миодраг (Љуба Мољац)

АНДРИЋ, Миодраг (Љуба Мољац), глумац (Београд, 28. I 1943 – Загреб, 22. I 1989). Још током студија на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду стекао популарност у тумачењима комичних ликова. По лику са Чубуре припремио студентску вежбу и уз помоћ Д. Алексића створио лик Љубе Мољца, што ће постати његов препознатљив надимак. Стални ангажман добио је 1965. у позоришту „Атеље 212" и дебитовао као Леви бек у представи Кафаница, судница, лудница. Одиграо је тридесетак позоришних улога. Упоређивали су га с чувеним америчким комичарем Ленијем Брусом. Био је мајстор ведрине, остајао у границама доброг укуса и шала које су биле обојене благим црним хумором. Његова улога у филму аустријске продукције Маламбо Мила Дора високо је оцењена. По његовом сценарију снимљен је филм Пљачка Трећег рајха (З. Шотра, 2004). Важније улоге у позоришту: Вуф (Џ. Рагни, Џ. Радо, Коса), Бранче (Г. Михић, Жута), Краљ Џорџ (П. Фостер, Том Пејн), Тушко (Л. Пирандело, Дивови са планине), Француз (М. Булгаков, Псеће срце), Савчук (Х. Милер, Цемент), Ламбро Петковски (С. Селенић, Косанчићев венац 7), Полицајац (Питер Терсон, Зигер-Загер). Остварио запажене улоге и у филмовима: Кад будем мртав и бео (Ж. Павловић, 1967), Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ (Д. Макавејев, 1967), Кад голубови полете (В. Радовановић, 1968), Бурдуш (М. Поповић, 1970), W.R. – Мистерије организма (Д. Макавејев, 1971), Буба шинтер (М. Јелић, 1971), Мајстори, мајстори (Г. Марковић, 1980) и др.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Јовановић (ур.), „Атеље 212", Театрон, 1981; П. Волк, Историја југословенског филма, Бг 1986.

Александра Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)