АНТИЋ, Димитрије М.

АНТИЋ, Димитрије М., лекар, универзитетски професор (Неготин 19. X 1874 − Београд, 20. IX 1955). Дипломирао на Медицинском факултету у Бечу 1898. Лекарску праксу започео у Моравичком срезу (Ужице) 1898, али је већ следеће године постао лекар у Жичком срезу и управник болнице у Краљеву. Специјализирао интерну медицину на клиници Најсера (Neisser) у Бечу (1908−1910) и постао један од првих интерниста у Србији. Шеф Интерног одељења и управник болнице у Крагујевцу био је од 1910. до 1919. У свим ратовима 1912−1918. учествовао као санитетски официр. За шефа Интерног одељења Општедржавне болнице у Београду постављен је 1919. Један је од првих наставника (редовни професор од 1930) и оснивача Мед. ф. у Београду и Друге интерне клинике (1923), чији је управник био све до заточења у логору на Бањици (1941). И после рата 1945. радио је кратко време на клиници, али је ускоро отишао у пензију. О изузетном значају његовог деловања сведочи и чињеница да је Друга интерна клиника, специјализована за гастроентерологију и поремећаје метаболизма, била позната као „Антићева клиника". Његови ученици, а касније и сарадници, били су Душан Борић, Михајло Андрејевић, Ђорђе Бркић, Јован Буријан и др. Бавио се биохемијом и са Д. Борићем написао наш први Клиничко-лабораторијски практикум (Бг 1951). Аутор је низа научних радова већином писаних на немачком језику. Запамћен је као родоначелник српске гастроентерологије и болести метаболизма.

ДЕЛА: О улози деморалисаности и злоупотребе алкохола у ширењу сифилиса, Бг 1904; О дијагностичкој и прогностичкој важности левкоцита, а нарочито еозинофилних, Бг 1912; и С. Т. Васојевић, Један случај церебралне форме тропске маларије, Бг 1940; Прилог изучавању карцинома панкреаса, Бг 1941.

ЛИТЕРАТУРА: М. Савићевић (ур.), Професори Медицинског факултета у Београду – од оснивања до педесетих година XX века, Бг 2003.

Срећко И. Недељковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)