АУДИОТЕХНИКА

АУДИОТЕХНИКА (лат. audire: слушати, грч. tevcnh: вештина), део техничке акустике који се бави снимањем, преносом (или записивањем) и репродукцијом звука помоћу електричних и електронских уређаја. А. обухвата електроакустичке претвараче (микрофоне), уређаје који записују те сигнале (као аналогне или дигиталне) на одређене носаче записа (грамофонска плоча, магнетофонска трака, филмска трака, разне врсте дискова као CD, DVD) механичким, магнетним или оптичким поступцима; уређаје који их „скидају" са записа; и опет претвараче електричних сигнала у звучне (звучници, слушалице). Делови овог ланца, од пријема до репродукције звука, у којем се налазе водови, бежични пренос, појачивачи, филтери, коректори и сви други елементи обраде сигнала, не припадају искључиво а., али су значајан део ове области. А. се на највишем нивоу изучава једино на електротехничким факултетима. У Србији је, у другој половини ХХ в., почела индустријска производња појединих елемената и уређаја из ове области (контролни пултови, појачивачи, звучници и остали прибор за монтажу целих постројења), али на почетку XXI в., Србија је у томе далеко заостала и упућена је на увоз. Постоји, међутим, доста фирми које, уз увоз опреме, могу да дизајнирају, пројектују и реализују комплетне аудиотехничке системе озвучења или снимања звука на високом нивоу.

ЛИТЕРАТУРА: Х. Ш. Куртовић, П. Б. Правица, Д. Д. Калић, Примењена акустика у Србији, Научни скупови САНУ, 2003, књ. CIV, 2/2.

Хуснија Куртовић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)