АФРИЋ, Вјекослав

АФРИЋ, Вјекослав, глумац, редитељ, универзитетски професор (Хвар, 26. VIII 1906 – Сплит, 28. VII 1980). По завршетку Државне глумачке школе у Загребу 1927. и краћег усавршавања у Прагу и Бечу, као глумац, а касније и редитељ, радио у многим водећим позориштима Краљевине Југославије (Сплит, Сарајево, Београд, Бањалука). Од 1931. до II светског рата члан Хрватског народног казалишта у Загребу. Још као студент истакао се 1924. својом првом улогом у Кнезу Иву од Семберије, да би касније остварио низ изванредних креација, посебно у класичном репертоару (Хамлет, Кнез Мишкин, Раскољников, Фауст, Орест, Есекс, Хенрих IV). За време II светског рата, априла 1942, са групом глумаца прешао на слободну територију где је организовао и водио Казалиште народног ослобођења, јединствено партизанско позориште које је приказивало представе од маја 1942. по селима Лике, преко Јајца, Виса, јужне Италије, до Народног позоришта у ослобођеном Београду 1944. Руководио радом Корпуса народне одбране, глумио, режирао, писао и за партизанску сцену адаптирао позната позоришна дела. Средином 1945. напустио позориште привучен могућностима рада на филму. Почео као асистент режије у екипи совјетског филма У планинама Југославије (В горах Югославии, 1946. р. Абрахам Роом) у којем је тумачио и две улоге: партизанског комесара и Дражу Михаиловића. По сопственом сценарију, јула 1946. отпочео за „Авала филм" из Београда реализацију Славице, првог домаћег играног филма послератне Југославије. Филм је имао велик успех код гледалаца и критике, а А. је, свега неколико дана по премијери (маја 1947), постављен за директора Високе филмске школе у Београду, прве високошколске установе у земљи која је школовала стручњаке за филм. Са својим студентима у производњи „Звезда филма" снимио је као сценариста и редитељ свој други играни филм Барба Жване (1949), који је освојио публику широм Југославије. Напустивши педагошки рад, реализовао је као сценариста и редитељ 1952. за „Авала филм" и трећи играни филм Хоја! Леро!, алегоријску причу о старим Словенима, која је наишла на лош пријем и код гледалаца и код критике. Разочаран, вратио се педагошком раду и од 1952. до одласка у пензију предавао позоришну режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду (данас Факултет драмских уметности), преносећи студентима своје богато уметничко искуство. Током педагошке каријере био је декан Академије, ректор Универзитета уметности и иницијатор отварања нових смерова школовања (драматургија, организација, камера), који су рад ове високошколске установе приближили потребама праксе.

ДЕЛО: У данима одлука и дилема, Бг 1970.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Косановић, „Вјеко Афрић – скица за портрет уметника и човека", Сцена, 1973, II, 6; „Три филма Вјекослава Афрића", Филмска култура, Зг 1987, 166.

Дејан Косановић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)