АБДУЛХАМИД II

АБДУЛХАМИД II, турски султан (Ца­ри­град, 21. IX 1842 – Цариград, 10. II 1918), владао 1876–1909. Син Абдулмеџидов и наследник брата Мурата V. Остао је упамћен као крвави тиранин (Црвени султан). Ступио је на престо у време распламсавања устанка у БиХ и припрема Србије и Црне Горе за рат против Турске. Берлинским конгресом 1878. Турска је изгубила велике територије и значајне финансијске изворе. Србија, Црна Гора и Румунија стекле су пуну независност и територијалне добитке, а Аустроугарска је окупирала БиХ. Од верног поборника модернизације А. се окренуо аутократским методима владавине. Још на почетку владавине предузео је ревизију реформи. Свестан опасности распламсавања национализма код Албанаца, Курда и Арапа, А. је распустио Албанску лигу (1880) и наглашавао исламску везу између Албанаца и Турака. Незадовољство турских официра, британско-руско приближавање и немачка и аустроугарска пропаганда довели су до Младотурске револуције 1908. У покушају да се врати старом систему, збачен је с власти. Наследио га је Мехмед V Решад.

ЛИТЕРАТУРА: Ђ. Микић, Аустро-Угарска и Младотурци 1908–1912, Бл 1983; Р. Мантран (прир.), Историја Османског царства, Бг 2002; E. Ихсаноглу (прир.), Хисторија османске државе и цивилизације, Сар. 2004.

Жељко Вујадиновић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)