АРСЕНИЈЕВИЋ/АРСЕНОВИЋ, Андрија

АРСЕНИЈЕВИЋ/АРСЕНОВИЋ, Андрија, протопрезвитер (Панчево, 1740 − Панчево, 1. VII 1816). Вођа Срба у Панчеву и околини. Дочекао је мошти св. Симона монаха (Стефана Првовенчаног) у Панчеву (1791), што је обележио натписом на једној икони. Скупљао храну и помоћ за српске устанике, освештао им заставе, а њихове победе 1804. обележио крстом на великој пијаци. Поводом ослобођења Београда одслужио на Божић 1807. благодарење за победу устаничког оружја, што је прослављено пуцњавом. Оптужен за нелојалност Бечу, смењен је и премештен у Семиклуш. Не напуштајући Панчево, исте године отпочео зидање храма Богородичиног успења са два звоника који симболишу јединство Срба на обе обале Дунава. Од Карађорђа је добио 650 хвати дрва за печење цигле и грађу за кров, у вредности од 5.000 форинти. Враћен је на дужност 1811. и благословом епископа осветио нови храм, у којем је касније сахрањен.

ИЗВOРИ: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, V, Бг 1925; П. Момировић, Стари српски записи и натписи из Војводине, III, Н. Сад 1996.

ЛИТЕРАТУРА: М. Томандл, Споменица Панчевачког српског црквеног певачког друштва, Пан. 1938; Панчево и Први српски устанак, Н. Сад 1954; Ч. Ђорђевић, „Сенима проте Андрије Арсеновића", Гласник СПЦ, 2001, 1.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)