АРСЕНИЋ, Павле Паја

АРСЕНИЋ, Павле Паја, трговац, народни посланик (?, 1836 – Загреб, 5. X 1887). Био је имућни и угледни трговац и власник винарије, први председник Сремског винарског деоничарског друштва, основаног 1872. у Илоку и члан управног одбора паланачко-илочког паровоза. Постао управник среске штедионице, на чијем ће се челу касније наћи његов син Коста. У два маха изабран у Илоку за народног заступника на троједничком (хрватском) сабору. Учествовао на Илочкој конференцији сремског огранка Народне странке и изабран као један од 12 чланова депутације бану. Испрва припадао страначкој групацији која се борила за права српског живља, одбрану националне и верске аутономије Срба, те слободу говора, али касније приступа групи која није заступала првобитне ставове, због чега трпи оштру критику политичких противника. Био члан прорежимског Српског клуба. Као кандидат (владине) Народне странке за Срем за Илочки срез, 1887. поново бива изабран у Сабор. Својим деловањем допринео је економском и политичком јачању Срба у илочком срезу, које им је отворило врата у грађанске кругове, политички и културни живот и омогућило развој просветних, културних и верских установа. Одликован је Златним крстом с круном.

ЛИТЕРАТУРА: А., „Паја Арсенић", Браник, 1887, 11; А., „Паја Арсенић" Застава, 1887, 144; Немања, 1887, 5; А., „Павле Арсенић", Србобран, 1887, 88; Ј. Суботић, Автобиографија, Н. Сад 1901; А. Раденић, „Срби у Хабсбуршкој монархији 1868–1878", у: Историја српског народа, V/2, Бг 1981.

Милена Јоксимовић-Пајевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)