АЛЕРГИЈА

АЛЕРГИЈА (грч. llo": други, rgon: рад, дело; према ejnergeiva), преосетљивост људског организма, која се јавља у додиру са алергенима из спољне средине или самог организма. Преосетљивост настаје због реакције антиген–aнтитело, а изражава се разноврсним клиничким појавама. Разликују се четири типа реакција преосетљивости. Тип I (анафилаксијска реакција) настаје када се антиген везује за антитела (имуноглобулине) која облажу мастоците и базофилне ћелије. Из њих се ослобађају снажни медијатори који изазивају запаљење: хистамин, простагландини, леукотријени и др. Алергијске болести из ове групе су: анафилактички шок, бронхијална астма, вазомоторна кијавица, конјунктивитис, уртикарија, ангиоедем и др. Тип II (цитотоксична реакција) настаје због реакције антигена који су на површини ћелија са антителима различитог типа имуноглобулина (IGG, IGM, IGA), а виђа се код хемолитичке анемије, агранулоцитозе, апластичне анемије, мијастеније гравис, обољења штитасте жлезде. Тип III (реакција имуних комплекса) подразумева реакцију антиген–антитело у самој циркулацији крви. У овој реакцији се оштећује ендотел крвних судова што ствара исхемију органа (нпр. серумска болест и системски еритематозни лупус). Тип IV (реакција позног типа) настаје због директног утицаја антигена на цитотоксичне лимфоците Т, те као последице настају грануломи у ткиву, као што је случај код туберкулозе и контактног дерматитиса. Посебан тип а. је реакција на храну (нутритивна алергија) и на лекове, нарочито на пеницилин, инсулин, анестетике, јодна средства и интолеранција на аспирин. Алергологија је у уској вези са клиничком имунологијом у свим областима медицине: системских болести везивног ткива, гломерулонефритиса, цирозе јетре, инфективних болести, трансплантације органа, трансфузиологије и др. Посебан проблем су постале аутоимуне болести у којима се стварају опасни аутоантигени (аутоагресија на сопствени организам). Интензиван развој алергологије у Србији – за који су најзаслужнији Владимир Спужић и Војислав Даниловић, Јасмина и Милојко Љаљевић, Бранислав Јанковић (сви из Београда) и Бранислав Ђурић (Нови Сад) – обележен је и оснивањем Алерголошке секције Српског лекарског друштва (1951), Удружења алерголога Југославије (1958) и Удружења алерголога и клиничких имунолога Југославије (1978). Десети конгрес алерголога и клиничких имунолога одржан је 1996. у Београду. Последипломска настава из алергологије почела је 1971. на Медицинском факултету у Београду, а 1988. основан је Центар за алергологију и клиничку имунологију при КЦ.

ЛИТЕРАТУРА: М. Богић, „Алергијске и друге имунске болести", у: Д. Манојловић, Интерна Медицина, Бг 2003; Ј. Љаљевић, М. Љаљевић, З. Димчић, Алергологија и клиничка имунологија у Србији, Бг 2005.

Срећко И. Недељковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)