АФИКС

АФИКС (лат. affixum: причвршћено), део изведене речи, везана творбена морфема на почетку или крају речи (иза или испред творбене основе), која служи као средство за промену значења или функције речи. Према томе да ли се налази испред или иза коренске морфеме, а. може бити префикс или суфикс. Префикс се додаје на почетак речи, нпр. до- (у глаголу додати), на- (у придеву наглув), под- (у именици подручје). Суфикс се налази иза творбене основе, нпр. -тељ (у именици учитељ), -ит (у придеву поносит), -и (у глаголу шећерити). Префикс се понекад додаје на већ префиксирану реч (при- у глаголу при-додати), а суфикс се може везати на реч насталу суфиксацијом (-ица у именици учитељ-ица). Неке речи су изведене нултим суфиксом (нпр. именица лов настала је од глагола ловити). Нулти суфикс нема формално обележје.

ЛИТЕРАТУРА: И. Клајн, Творба речи у савременом српском језику. Део 1: Слагање и префиксација, Бг 2002; Творба речи у савременом српском језику. Део 2: Суфиксација и конверзија, Бг 2003.

Рајна Драгићевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)