АЛЦХАЈМЕРОВА БОЛЕСТ

АЛЦХАЈМЕРОВА БОЛЕСТ, посебна врста сенилне деменције. Назив је добила по Алојзу Алцхајмеру који ју је први описао (1906), посматрајући једну болесницу стару 51 годину. После 60. године живота учесталост А. б. се са сваких 5 година удвостручава, тако да се јавља код скоро 40% особа старијих од 85 година. За А. б. постоји и генетска предиспозиција, а нађене су аберације хромозома 1, 14 и 21, као и повећање аполипопротеина Е4. Клинички се јављају четири типа А. б.: 1. спорадични тип са касним почетком, 2. фамилијарни тип са раним почетком, 3. фамилијарни тип са касним почетком и 4. удружен са Дауновим (монголоидизам) синдромом. Болест се испољава у виду когнитивних, психијатријских и поремећаја личности. Особа почиње да заборавља, не може да препозна личности, тешко проналази речи, губи оријентацију у времену и простору. Типичне су несаница, анксиозност, параноидне идеје, наизменична апатија, агресивност и др. Појављују се велики проблеми у одржавању основне личне хигијене. Најчешће су болесници са А. б. препуштени породичној нези, старачким домовима или евентуалној хоспитализацији. Од терапије се препоручују препарати за јачање меморије (Гинко Билоба екстракти), велике дозе витамина Е, антиоксидантни лекови, а препоручују се, такође, инхибитори холинестеразе и антагонисти НМДА глутаматских рецептора. Особе са А. б. умиру због неке инфекције или падова.

ЛИТЕРАТУРА: M. F. Sinex, C. R. Merill (ур.), Alzheimer's disease, Down's syndrome, and Aging, New York 1982; Д. Шенк, Заборављање: Алцхајмерова болест: портрет једне епидемије, Зг 2005.

Срећко И. Недељковић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)