АЛБАНОЛОШКИ ИНСТИТУТ

АЛБАНОЛОШКИ ИНСТИТУТ, основан у Приштини 1953. са задатком да се бави културом Албанаца у Југославији: језиком, етнографијом, фолклором, историјом и књижевношћу. Затворен крајем 1955. да би поново био отворен 1967. У наредних десетак година рада направљени су најзначајнији кораци у области проучавања албанског језика, фолклора и етнологије. У нову зграду, у којој је и данас премештен је 1977. Како се научни кадар повећавао, тако су се отварали и нови одсеци у А. и. У периоду између 1994. и 1998. практично је радио у приватним просторијама. Током НАТО бомбардовања 1999. зграда је служила као војни објекат, била изложена ратним дејствима, а добар део материјала од велике вредности је уништен.

Од 1968. А. и. преузима издавање научног часописа Gjurmime albanologjike (Албанолошка истраживања). Часопис је од 1962. излазио једном годишње, а од 1972. три пута годишње поделивши се у три секције: филолошку, историјску и етнолошко-етнографску (с новом нумерацијом). Главни уредник дуго је био Идриз Ајети, директор Института и аутор низа веома значајних радова из области српско-албанских језичких односа. Овакав смер истраживања на А. и. био је у целини карактеристичан и за прилоге осталих сарадника овога часописа током 60-их и 70-их година (М. Барјактаровић, П. Ж. Петровић, В. Стојанчевић, Д. Мићовић). Значајан пројекат било је објављивање четврте књиге Барићевог Архива за арбанаску старину, језик и етнологију, у целини 1968 (ту су, између осталог, објављени и радови К. Оштира, Г. Новака, К. Таљавинија, М. Будимира, П. Скока, као и самог Барића).

А. и. данас има пет главних одсека за језик, књижевност, фолклористику, историју и етнологију, с пододсецима (одељењима) у целини посвећеним проучавању албанске културе. Активно сарађује с многим институтима из региона, Европе и света. Научно-истраживачки рад се обавља кроз одсеке и одељења на великом броју пројеката из различитих области албанологије, од којих треба споменути: језик (дијалектологија, лексикологија, језичка култура, ономастика), књижевност (нпр. Књижевно дело Исмаила Кадареа, Петро Марко – живот и дело, Развој књижевне критике код Албанаца итд.), фолклор (Етномузикологија, Речник етнолошких и фолклористичких термина, Усмена традиција, Породична лирика данас, Епика легенди Ругова, Албанска традиција од древних времена до модерног доба, Антон Чета – живот и дело, Зурла и њена музичка традиција), историја (Миграције и насељавање Албанаца у Грчкој од XIII–XVI века, Али паша Тепељена у грчкој историографији, Пећ током XIV–XVII века, Хришћанство у Дарданији од IV–VI века итд.).

Издавачка делатност обухвата редовна и посебна издања. Редовна издања представљају два часописа: први је Gjurmime albanologjike (Албанолошка истраживања), са више серија – Seria e shkencave filologjike (Филологија), Seria folklor dhe etnologji (Фолклор и етнологија), Seria e shkencave historike (Историја), а други је Gjuha shqipe (Албански језик) посвећен разноврсним граматичким и нормативним питањима савременог албанског језика. У посебна издања спадају монографије из разних области албанологије: о ауторима из периода националног романтизма и других периода албанске књижевности, разноврсни материјал из области фолклористике итд. У саставу Института је библиотека с преко 20.000 наслова, 130 рукописа и фотокопија и 17.000 свезака часописа.

Вања Станишић; Мерима Кријези

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)