АКВЕ

АКВЕ (Aquae), античко насеље код Прахова. Током раноримског периода посведочене су као станица на путу дуж Дунава, између Егете и Дортикона. Крајем I в. на том месту је постојало мање утврђење у којем је вероватно била стационирана мања војна посада (кохорта I Cantabrorum). Стратегијски значај овог места увећан је након губитка провинције Дакије 270. У касноантичком периоду око 20 ха насеља обухваћено је бедемом и јарком. Помињу се у VI в. као градић (polivcnion) и као град (civitas) и постају средиште области (regio Aquensis) у којој је, према Прокопију, обновљено или подигнуто 38 утврђења. Имена утврђења су у његовом попису наведена, али се већина не може идентификовати, те се не могу тачно утврдити границе ове области. Претпоставља се да је обухватала велик део североисточне Србије, а на југ сезала до изворишта Сврљишког и Трговишког Тимока. Епископско седиште у А. посведочено је 343, а обновљено у време Јустинијана 535. са циљем борбе против Боносове јереси. О хришћанима у овом граду сведоче епиграфски споменици, позлаћена фибула са Христовим монограмом, док се у литератури помиње и откриће апсиде рановизантијске базилике. На истраженом делу некрополе евидентирани су гробови са спаљеним покојницима типа Мала Копашница – Сасе, који се повезују са домородачким становништвом, као и неколико саркофага из касноантичког периода. Остаци споменика посвећени Јупитеру Долихену указују на светилиште овог оријенталног божанства у А.

ЛИТЕРАТУРА: М. Мирковић, Римски градови на Дунаву у Горњој Мезији, Бг 1969; Ђ. Јанковић, Област Аква у VI и VII столећу, Бг 1980.

Александар Јовановић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)