АТАНАСИЈЕ ДАСКАЛ

АТАНАСИЈЕ ДАСКАЛ, монах (XVII–XVIII в.). Сабрат манастира Орешковица, потом Раванице. У време Пиколоминијеве офанзиве боравио је на Цетињу и Никшићу, а после Велике сеобе настанио се у Коморану као ђакон. У Русији, као посланик патријарха Арсенија III, за Софију, сестру цара Петра Великог, на руском је написао О српским царевима и о рату цара турског са царем хришћанским и о запустенију земље српске, који су објавили И. Руварац (Старинар, 1888, V, 2) и П. Срећковић (Споменик СКА, 1890, 5). После географског положаја српских земаља, следи попис манастира. О српским царевима пише на основу летописа, а о аустријско-турском рату (1683−1699) и учешћу Срба на основу личног знања. Описао је страдање народа после смрти Пиколоминија и сеобу патријарха и народа. На крају списа је Повест о испоснику Аврамију и монаху Ананију, двојици раваничких монаха, даскала и подвижника.

ИЗВОР: Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Бг 1902.

ЛИТЕРАТУРА: И. Руварац, Одломци о грофу Ђорђу Бранковићу и Арсенију Црнојевићу, патријарху, Бг 1896; Ђ. Трифуновић (прир.), Очевици о великој сеоби Срба, Круш. 1982; М. Панић-Суреп, Кад су живи завидели мртвима, Ниш 1988.

Радомир Милошевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)