АВАКУМОВИЋ, Јован Ђ.

АВАКУМОВИЋ, Јован Ђ., правник, политичар (Београд, 1. I 1841 – Рогашка Слатина, 2. VIII 1928). Права уписао у Београду. Студије наставио у Француској, Швајцарској и Немачкој (1862–1866) где је специјализовао кривично право. По повратку у земљу био први секретар (од 1873) и члан (1881–1887) Касационог суда, управник града Београда (1875–1880), потом начелник полицијског одељења Министарства унутрашњих дела. Почео активно да се бави политиком у Либералној странци и постављен за министра правде 1880. и 1887. Приликом доношења Устава 1888. устао против радикалских реформи и постао један од челника опозиције. У време најоштријих сукоба између намесништва и радикала преузео председништво владе која је нерегуларно вратила Устав из 1869. и била позната по прогону радикала у Србији. Када је краљ Александар Обреновић извршио државни удар 1. IV 1893, нова радикалска скупштина захтевала је да се због повреде Устава организује суђење члановима његовог кабинета. Иако амнестиран, прешао је у опозицију и повео оштру борбу против Обреновића. Био је повезан са завереницима 1903, што га је довело на чело револуционарног кабинета. После избора Петра Карађорђевића за краља повукао се из политичког живота, негирајући своје учешће у преврату. Практичним радом, делом Теорија казненог права (у 10 свезака, Бг 1887–1897) и другим прилозима (Важност кривичног закона, Бг 1882; Продужен злочин, Бг 1883; Нужна одбрана, Бг 1883; Стицај злочина, Бг 1883) оставио је значајан траг у српској криминалистици и кривичном праву. Редовни члан СКА постао је 1893. Његови Мемоари чувају се у Архиву САНУ.

ДЕЛА: Покушај, Бг 1884; Саучешће, Бг 1885; Енглеска, француска и српска порота, I–II, Бг 1885–1890; Присвајање нађених ствари, Бг 1886; Промена валуте и приватноправни послови, Бг 1924.

ЛИТЕРАТУРА: Ж. Живановић, Политичка историја Србије 1858–1903, I–IV, Бг 1923–1925; Д. Васић, Деветстотрећа – мајски преврат, Бг 1925; С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, I–II, Бг 1929, 1931; Влада Милана Обреновића, II–III, Бг 1934; А. Митровић, Србија у Првом светском рату, Бг 1984; Д. Јанковић, Рађање парламентарне демократије и политичке странке у Србији XIX века, Бг 1997.

Петар В. Крестић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)