АПАТИНСКА ПИВАРА

АПАТИНСКА ПИВАРА, предузеће за производњу пива, слада, безалкохолних пића, сточне хране (суви пиварски требер и квасац) и угљен-диоксида (CО₂). Основала га је 1756. Царска комора из Беча, те спада међу најстарије пиваре у бившој Југославији. У периоду 1780–1879. држали су је у закупу поједини велепоседници, а потом акционарско друштво. Први пут је приватизована крајем XIX в. Тада је започела нова фаза у њеном развоју. Нове инвестиције (1892/93) допринеле су осавремењавању производног процеса и повећању капацитета производње, која је до почетка I светског рата износила 16.000 хл пива годишње. Обновљена након I светског рата, производња је прекинута 1935. јер акционарско друштво, због застарелости опреме, није остваривало економски интерес. Поново ради од јесени 1945. када је произведено 13.500 хл пива. Ремонтом затечене опреме 1946. почела је следећа фаза у њеном развоју. Већ 1950. производња је достигла 40.782 хл пива, а број запослених се са 38 повећао на 120. Током 70-их година уведен је процес аутоматизованих високотиражних линија, а производња је повећана на 634.681 хл (1977). Проширен је и асортиман освежавајућим безалкохолним пићима од наранџе, лимуна, боровнице и алпских трава. У процесу приватизације пиваре, започетом 1991, 99% њених акција купила је 2003. белгијска компанија „Interbrew", која се 2004. фузионисала са мултинационалним лидером у пиварској индустрији, бразилском компанијом „InBev". Капацитети пиваре су 1.500.000 хл пива и 250.000 хл безалкохолних пића годишње. Део њене производње (Јелен пиво, Pils Light, Апатинско пиво, Beck's, Stella Artois, Löwenbräu, Никшићко пиво, те освежавајући напици Алпина, Апа Кола, Ледени чај и Апа наранџа) извози се у БиХ, Црну Гору, Македонију, Хрватску, Швајцарску и Аустрију. Учешће А. п. у укупном тржишту пива у Србији износило је 2006. око 45–46%. У пивари је запослено више од 1.000 радника. Седиште компаније је у Апатину, комерцијални центар у Београду, а дистрибутивни центри у Земуну, Новом Саду, Инђији, Оџацима, Нишу, Чачку и Младеновцу. Успешно пословање резултовало је већим бројем признања (награда АВНОЈ-а, 1987; Орден рада са црвеном заставом, 1978. и др.). Вишедеценијска улагања у техничко-технолошки развој производње, проширење и модернизацију технолошког процеса, увођење нових производа, развој тржишта и компјутеризацију процеса на свим нивоима, довели су до тога да је А. п. једна од технички и технолошки најмодерније опремљених пивара у земљи и натпросечна у Европи, а по обиму производње и капацитетима у самом врху пиварске индустрије у Србији.

ЛИТЕРАТУРА: Процена вредности капитала и програм приватизације Апатинске пиваре, Бг 1995.

Рајко Буквић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)