АВШИЧ, Јака

АВШИЧ, Јака, генерал-потпуковник (Клече код Љубљане, 24. IV 1896 – Љубљана, 2. I 1978). У I светском рату учествовао као официр аустроугарске војске одакле је 1916. пребегао и предао се руској војсци. Ступио у Српски добровољачки корпус у чијем саставу се борио у Добруџи и на Солунском фронту. У активну службу у Војсци Краљевине СХС примљен је 1920. До Априлског рата 1941. напредовао је до чина пуковника. После слома Краљевине Југославије избегао је заробљавање и већ 1941. приступио словеначким партизанским јединицама. Истицао се окупљањем официра Војске Краљевине Југославије у Ослободилачки фронт (Osvobodilna fronta). Од 1942. био је члан, а потом и заменик команданта Главног штаба Словеније. На Другом заседању АВНОЈ-а 1943. изабран је за његовог члана. Пред крај рата и непосредно по његовом окончању био је командант позадине Југословенске aрмије. После рата био је шеф Југословенске војне мисије у Берлину. Активна служба му је престала пензионисањем 1947.

ЛИТЕРАТУРА: Војна енциклопедија, I, Бг 1970; Војни лексикон, Бг 1981.

Александар Животић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)