АХМЕД-ПАША ХЕРЦЕГОВИЋ

АХМЕД-ПАША ХЕРЦЕГОВИЋ, турски државник (?, 1456 или 1459 ‒ околина Алепа, Сирија, 1517). Рођен је као кнез Стефан, најмлађи син херцега Стефана Вукчића Косаче и херцегиње Варваре. После очеве смрти 1466. остао је са братом Влатком, али је до лета 1474. напустио Херцеговину, отишао султану Мехмеду II и примио ислам. На Порти је убрзо стекао знатан утицај, настављајући да одржава везе са херцегом Влатком. Од 1477. водио је вишегодишњи спор са Дубровником око очеве заоставштине, пратио је Мехмеда II у походу на Скадар 1478. Оженио се ћерком новог султана Бајазита II, постао санџак-бег Брусе и затим беглербег Анадолије 1481. Помогао је тасту да савлада брата, султана Џема, и да се учврсти на престолу. Био је сераскер (заповедник) турске војске у рату против Египта 1486, али је поражен, рањен и заробљен. Као капудан-паша (командант флоте) учествовао је у новом рату против Египта 1488, који се такође завршио поразом, као и поход из 1490, када је изгледа поново заробљен. Велики везир постао је накратко 1497, а потом још пет пута у периоду до 1516. У рату против Венеције (1499−1502), као други везир и заповедник флоте имао је видног учешћа у борбама на Пелопонезу, у бици код Лепанта и одбрани Митилене. Водио је преговоре који су довели до мира са Млечанима 1502. и примирја са Угарском 1503. Задржао је утицај и под новим султаном Селимом I, а као велики везир пратио га у рату са Персијом (битка на Чалдиран пољу јула 1514). Смењен је са положаја великог везира и затворен 1516, али је убрзо постављен за мухафиза Брусе. Учествовао је и у освајању Египта 1517, али је на повратку из Каира умро у околини Алепа, док је по другој верзији убијен.

ЛИТЕРАТУРА: В. Атанасовски, Пад Херцеговине, Бг 1979.

Александар Крстић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)