АTAНАСИЈЕВИЋ, Иван М.

АTAНАСИЈЕВИЋ, Иван М., астроном (Београд, 23. II 1919 – Најмехен, Холандија, 26. VI 1998). Школовао се у Београду, где је и дипломирао, на Групи за примењену математику Филозофског факултета (1947). Радио као опсерватор на Астрономској опсерваторији (1945–1948). Боравио у Лабораторији за радио-астрономију при Астрофизичком институту у Паризу (1951/52), код пионира француске радио-астрономије М. Лафинера, где је учествовао у првим мерењима радио-зрачења Млечног пута у Француској. По повратку у Београд почео да гради пријемник за радио-зрачење Сунца. Изабран је 1954. за предавача за предмет Астрофизика, који је тада уведен на Катедри за физику у Београду. Докторску дисертацију „Мерења зрачења Млечног пута на таласној дужини од 117 цм" одбранио 1956. у Београду. По позиву одлази у Париз где ради у Астрофизичком институту на Групи за спектрофотометрију континуалних звезданих спектара. Ту је учествовао у међународној кампањи фото-електричног мерења зрачења Бета Лире. У његовом одсуству, предмет Астрофизика укинут је на Физици и пребачен на Катедру за механику и астрономију, где га, по повратку из Француске, преузима. Његовим залагањем у кругу Астрономске опсерваторије изграђена је 1962. мала монтажна зграда намењена практичним радовима студената, поред које је инсталирао радио-телескоп и радио-интерферометар и започео с првим мерењима радио-зрачења Сунца у Србији. Ова мерења и истраживања извођена су до краја 1965. У међувремену се Астрономија издвојила у посебну катедру, где је изабран за ванредног професора 1964. За избор подноси рукописе „Предавања из Практичне астрофизике" и „Изабрана поглавља Звездане астрономије" (са Ј. Милоградов-Турин), који је као скрипта публикован у Београду 1968, 1974. и 1997. То су први универзитетски уџбеници из астрофизике у Србији. По добијању постављења на Природно-математичком факултету у Најмехену 1966, одлази из земље. Ту предаје Општу астрономију и Изабрана поглавља астрономије до пензионисања 1984. и објављује уџбеник Selected Exercises in Galactic Astronomy (Dordrecht 1971). На међународном нивоу инспирисао је и установио регуларно посматрање Сунца у белој светлости и у водониковој линији Н алфа, као и Службу за посматрање јоносферских поремећаја радио-таласа. Поред научних радова, који су први из радио-астрономије код Срба, при чему су прва мерења радио-емисије Млечног пута пионирска у међународним оквирима, био је и велики популаризатор астрономије. Као гимназијалац почео је 1936. да сарађује у Сатурну и наставио да објављује у разним часописима.

ДЕЛА: коаутор, „Observations combinées de l'éclipse totale du Soleil du 25 février 1952 à Khartoum (Soudan) et de l'éclipse partielle au radiotéléscope de l'Observatoire de Meudon", C. R. Acad. Sci. Paris, 1952, 234; „Le rayonnement de la Voie Lactée sur 255 Mc/s", C. R. Acad. Sci. Paris, 1952, 235.

ЛИТЕРАТУРА: M. S. Dimitrijević, „Life and scientific activity of professor Ivan Atanasijević (1919–1998)", Serbian Astronomical Journal, 1998, 158, 147; 159, 111.

Милан С. Димитријевић

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)