# АПСИДА

**АПСИДА** (грч. y": округлина, свод), простор у цркви, полукружне основе, који је засведен полукуполом и придодат главном простору цркве. Настала је у римским сакралним и профаним грађевинама (базилике, терме, палестре) као полукружна, а споља и вишеугаона ниша, додата корпусу зграде обично у подужној оси. Свод **а.** редовно је нижи од главне црквене таванице или свода, а њена спољашњост је архитектонски истакнута и декорисана. У византијској архитектури **а.** се развија од полукружног облика у полигонални завршетак црквене грађевине. У каснијим периодима, **а.** добија сложеније облике, а често је украшена фреско сликама и мозаиком (као на познатом примеру у Равени). Уз главну **а.** често су прислоњене мање **а.** (апсидиоле). Испод ње често је смештена крипта, због чега је с хором обично подигнута за неколико степеника у односу на брод. Код двоструко хорских цркава, граде се две **а.** − источна и западна. У српској средњовековној архитектури заступљена је у скоро свим стилским групама, у основи Цркве Пречисте крајинске на Скадарском језеру, Цркве светог Ђорђа на гробљу у Подгорици (старој Рибници), на основи цркве у Матејевцима код Ниша, на плану Цркве Богородице колеђате у Котору. Значајни су примери и на цркви манастира Ђурђеви ступови у Будимљи код Берана, на плану Цркве светог Николе у Студеници, Цркве светог Петра и Павла у манастиру Жича, на плану Цркве св. Спаса у манастиру Жича, Цркве св. Николе код Баљевца, цркве манастира Морача, цркве манастира Придворица. **А.** заузима централни мотив плана цркве манастира Сопоћани, док је на рудиментаран начин постављена на плану цркве манастира Давидовица на Лиму. Богато конструисан пример **а.** налази се на цркви манастира Бањска. Црква манастира Богородице у Мушутишту решена је употребом архитектонског елемента **а.** која доминира планом. Изванредни примери **а.** налазе се у основи комплекса Пећке патријаршије, посебно на Цркви Светих апостола из XIII в. Црква манастира светог Ђорђа у Староме Нагоричану садржи класичан пример **а.**, који се такође налази на плану цркве манастира Матејча. Апсидне цркве су такође и црква манастира Велуће, Лазарица у Крушевцу, цркве манастира Сисојевац и Копорин. План који садржи архитектонске елементе **а.** присутан је и међу манастирима Фрушкогорске групе: на основи цркве манастира Крушедол, Старо Хопово, Јазак.

ЛИТЕРАТУРА: А. Дероко, *Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији*, Бг 1985.

Бранка Ланцош-Малдини

\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)