АМБРОЖИЋ, Матија

АМБРОЖИЋ, Матија , педијатар, универзитетски професор (Храстеница код Љубљане, 24. II 1889 – Београд 15. VII 1966). Дипломирао 1918. на Медицинском факултету у Бечу. Специјализацију педијатрије у Бечу започео у Дечјој болници св. Ане, а затим на универзитетским клиникама код К. П. Ф. Пиркеа и А. Мола. Бавио се проучавањем исхране одојчета по систему професора Пиркеа и упознавањем метода здравствене и социјалне заштите одојчета у Институту професора Тоблера. Написао монографију о Пиркеовом систему исхране деце – Grundriss der Diätverodnungslehre nach dem Pirquet'schen System in der Pädiatrie (Wienn – Leipzig 1921). Објавио експериментални рад о патогенези рахитиса код белих мишева, којим је доказао да је рахитис последица авитаминозе. По повратку у Љубљану (1923) радио као шеф дечјег диспанзера у Општој државној болници и био први управник Завода за социјалну и хигијенску заштиту деце, основаног 1923. по његовој замисли. Тамо је основао Школу за медицинске сестре, а у селу Луковци прву Дечју колонију за незбринуту децу (1926). У Београд је прешао 1926. и био изабран за ванредног професора Мед. ф. и управника Дечје клинике. Колонију за незбринуту децу у селу Милошевац, која и данас постоји, основао је 1929. Иницирао је изградњу модерне Дечје клинике на Врачару. Пројекат изградње је, по његовом нацрту, урадио архитекта Милан Злоковић, док је унутрашње уређење конципирао сам А . Клиника је с радом започела 1941. За време II светског рата био је пензионисан и једно време заточен у логору на Бањици. После ослобођења поново је постављен за управника Дечје клинике и у њој радио до пензионисања 1960. Објавио многобројне научно-стручне радове, међу којима се посебно издваја Морталитет и морбидитет деце у Југославији , објављен у истоименом зборнику (Бг 1936). Патентирао је и мешовиту јабучно-пиринчану дијету уз додатак анималних протеина ради сузбијања цревних инфекција и дистрофије услед неадекватне исхране одојчади и мале деце. Био је први председник Југословенског педијатријског друштва, члан више иностраних педијатријских удружења и члан Међународне уније педијатара. Организовао је први југословенски конгрес педијатара на Бледу 1934, као и Европски конгрес за заштиту мајке и детета у Београду 1937. 
 ЛИТЕРАТУРА: Српско лекарско друштво. Споменица: 1872 – 1972 , Бг 1972; М. Савићевић (ур.), Професори Медицинског факултета у Београду – од оснивања до педесетих година XX века , Бг 2003. 
 Срећко И. Недељковић 
   
 *Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)