# АМАМ **АМАМ** (тур. *hamam*: купатило), јавно купатило затвореног типа, које у исламском свету постоји као наставак римских терми, тзв. турско купатило. **А.** je у архитектонском погледу једноставнa грађевинa с практичним распоредом просторија за свлачење, знојење у врућој пари и купање. То су истакнути објекти класичне турске куполасте архитектуре, грађени од камена или опеке, или од наизменичних слојева камена и опеке. Унутрашњи простори су покривени куполама, те крстастим и полуобличастим сводовима. Куполе се изводе са тромпама и пандантифима, а леже на ниским тамбурима. Прозори су мали и малобројни, с преломљеним луцима; на спољној фасади наглашен је портал. ![001_Izgled-unutrasnjosti-amama.jpg](https://enciklopedija.maticasrpska.org.rs/uploads/images/gallery/2024-02/scaled-1680-/001-izgled-unutrasnjosti-amama.jpg) Сваки турски **а.** садржи пет главних просторија: шадрван (највећа просторија, чекаоница у којој су поред малог водоскока постављени дрвени боксови за свлачење са завесама уместо врата), капалук (просторија за свлачење зими, по правилу правоугаоник у основи, засведен полуобличастим сводом), халват (купатило, једно или више њих; то су увек квадратне просторије, покривене куполама, у угловима су постављене ниске камене клупе у облику четвртине круга; базен, такође од камена постављен је између тих клупа, а у њега се цевима доводи топла и хладна вода), хазна (резервоар за воду) и ћулхана (зимска батерија у приземљу куће, у коју се улази директно из хајата, а служи за зрачење и одвођење дима). ![002_Spoljni-izgled-amama.jpg](https://enciklopedija.maticasrpska.org.rs/uploads/images/gallery/2024-02/scaled-1680-/002-spoljni-izgled-amama.jpg)Прве јавне бање на просторима Србије и Босне и Херцеговине градили су Римљани. У средњем веку се не спомињу. На тлу Србије **а.** су почели да граде Турци, по угледу на Арапе. Сама грађевина **а.** била је сазидана од камена или садре, често пресвођена куполама и бачвастим сводовима од оловних плоча. У **а.** на нашим просторима постојале су просторије за пресвлачење, купање и одмор, док су издвојену групу просторија чиниле оне које су служиле за припрему и загревање воде. Просторије су међусобно биле подељене, а сам **а.** је имао по два улаза. У местима где су живели Јевреји (Сарајево и Травник) бар у једном **а.** је постојала мала просторија за ритуално прање, а звала се јехудијски хауз или микве. **А.** су припадали махом вакуфима. Закупци **а.** звали су се хамамџије, а масери – талаци. Први **а.** у Босни саграђен је 1462. у Сарајеву, а последња два подигнута су у Травнику у другој половини XVIII в. Укупно их је било 56 у 42 места у Босни. Од почетка XVIII в. њихов број опада. Последњи је затворен 1916. **А.** у Београду саграђен је крајем XVIII в., а крајем XIX в. у њему се налазила војничка кухиња. Данас се у њему налази Планетаријум Астрономског друштва „Руђер Бошковић". ЛИТЕРАТУРА: Х. Крешевљаковић, *Бање у Босни и Херцеговини*, Сар. 1952. Бранка Ланцош-Малдини \*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)