# АЛЕКСИЋ, Милосав Мија
**АЛЕКСИЋ, Милосав Мија**, глумац (Горња Црнућа код Горњег Милановца, 26. IX 1923 – Београд, 12. III 1995). На сцену Српског народног позоришта Округа крагујевачког први пут ступио 1943. у комаду *Девојачка клетва*. Исте године приступио СКОЈ-у, а у октобру 1944. отишао у партизане где је додељен Агитпропу. После ослобођења уписао права и једно време био члан хора Централног дома Југословенске народне армије, а 1946. ступио у ангажман у Државно народно позориште у Крагујевцу. У сезони 1949/50. ангажован у Народном позоришту у Београду. Члан Југословенског драмског позоришта био 1951–1965. када се вратио у НП где је и пензионисан 1977. Играо и на другим сценама (Атеље 212, Хумористичко позориште итд.). Разноликим креацијама и широким дијапазоном глуме био подједнако успешан у комичним, драмским и трагичним улогама. Широку популарност стекао радио програмима *Весело вече* и хумористичким телевизијским серијама *Сервисна станица* и *Огледало грађанина Покорног*. За позоришна и филмска остварења добио највиша друштвена признања и сталешке награде: посебну награду на Филмском фестивалу у Пули за улогу Марисава у филму *Друг председник центарфор* (1960), Октобарску награду града Београда за улогу Присипкина у представи *Стеница* (1961), Златни ловоров вијенац на Фестивалу малих и експерименталних сцена у Сарајеву за улогу Каплара у представи *Полицајци* (1962), Златну арену на Филмском фестивалу у Пули за улогу ујка Благоја у филму *Др* (1962), Статуету „Ћуран" на Данима комедије у Светозареву (1973), Орден рада са златним венцем (1973), Стеријину награду за улогу Боње у представи *Звоно за нашег професора* (1976), Седмојулску награду за улогу Ломана у представи *Смрт трговачког путника* (1976), Добричин прстен (1982), Награду за животно дело „Нушићеви дани" у Смедереву (1990), Ванредну Стеријину награду (1993) и др. Важније позоришне улоге: Помет (М. Држић, *Дундо Мароје*), Сцеледро (Плаут, *Хвалисави војник*), Прока (Б. Нушић, *Ожалошћена породица*), Жевакин (Н. В. Гогољ, *Женидба*), Смердјаков (Ф. М. Достојевски, *Браћа Карамазови*), Чеда Урошевић (Б. Нушић, *Госпођа министарка*), Кристофер Ман (Џ. М. Синг, *Виловњак са западних страна*), Дуња (В. Шекспир, *Сан летње ноћи*), Ујка Благоје (Б. Нушић, *Госпођа министарка*), Тартиф (Ж. Б. П. Молијер, *Тартиф*), Зганарел (Ж. Б. П. Молијер, *Дон Жуан*), Сирано (Е. Ростан, *Сирано де Бержерак*), Вуле Пупавац (М. Глишић, *Подвала*), Аркадије (А. Н. Островски, *Шума*), Јеврем Прокић (Б. Нушић, *Народни посланик*), Поп Ћира (С. Сремац, *Поп Ћира и поп Спира*), Агатон (Б. Нушић, *Ожалошћена породица*), итд.; филмске улоге: *Госпођа министарка* Ж. Скригина, *Народни посланик* и *Др* С. Јовановић, *Сан*, *Јутро*, *Подне*, *Бициклисти* П. Ђорђевића, *Човек из храстове шуме* М. Поповића, *Скупљачи перја*, *Биће скоро пропаст света* А. Петровића, *Маратонци трче почасни круг* С. Шијана, *Танго аргентино* Г. Паскаљевића итд.
ЛИТЕРАТУРА: Р. В. Јовановић, *Позориште и драма*, Бг 1984; М. Мирковић, *Глумци су велика деца*, Бг 1994; П. Волк, *Илузије на Цветном тргу*, Бг 1997; *Београдско глумиште*, Бг 2001; О. Марковић, *Мија Алексић*, Младеновац 2007.
Олга Марковић
\*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)