АЈДАЧИЋ, Владимир

АЈДАЧИЋ, Владимир , физикохемичар, универзитетски професор (Београд, 11. IX 1933). Дипломирао 1957. физичку хемију с атомистиком на Природно-математичком факултету у Београду. Докторирао 1964. с тезом „Нове методе апсолутног мерења флукса неутрона у реакторима који раде на великим снагама". Радио у Физичкој лабораторији у Винчи (1956 – 1996), боравио на последокторским студијама на Универзитету у Торонту (1965−1966). Његов најважнији научни допринос везан је за коришћење силицијумских и GeLi полупроводничких детектора, којима су померене границе мерења у нуклеарној и реакторској физици (и B. Lalović, M. Kurepa, „Semiconductors Measures Fluxes inside Operating Core", Nucleonics , 1962, 20, 2, 47; и R. E. Azuma, W. H. Fleming, „Measuring in-core Neutron Fluxes with Semiconductors", Nucleonics , 1963, 21, 1, 60). Заједно са Браниславом Лаловићем аутор је врло танких dE/dX силицијумских детектора, помоћу којих је конструисан полупроводнички телескоп за истовремено проучавање вишеканалне нуклеарне реакције (типа n-p,d,t,α) изазване брзим неутронима (и B. Lalović, B. Petrović, „A Low Background Semiconductor Counter Telescope for Neutron Reaction Studies", IEEE Transactions on Nuclear Science , 1966, 13). Вишекомпонентни GeLi детектор, ефикасне запремине 200 цм³, био је највећи детектор ове врсте на свету и омогућио је многобројна, до тада недоступна мерења у нуклеарној физици, криминологији, екологији. А. је радио и на испитивању зависности специфичних активности органских једињења од њихових средњих валентних бројева (и V. Veljković, „Antibiotic Activity of Organic Compounds and their Average Valence Number", Experientia , 1978, 34, 633). Предавао хемију и методологију научног рада на Београдском универзитету. Паралелно с научним радом, од средине 60-их активно се бави популаризацијом науке у свим медијима. По позиву је члан Удружења књижевника Србије и Удружења новинара Србије. Добитник је прве „Невенове награде" за популаризацију науке и награде за животно дело „Златни беочуг" града Београда. 
 ДЕЛО: Наука као бајка , Бг 1998. 
 Марко М. Поповић 
   
 *Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)