ЂОРЂЕВИЋ, Александра Ања

ЂОРЂЕВИЋ, Александра Ања, композитор (Београд, 28. VI 1970). На Факултету музичке уметности у Београду завршила основне студије композиције у класи Властимира Трајковића (1998) и похађала магистарске студије у класи Зорана Ерића. Сарађујући са различитим ансамблима и извођачима, активно наступа као вокална солисткиња (пројекат Музичке синтезе 1994; активности у оквиру ансамбала Марсија 2000--2004, Равно небо 2003, Шлагери са шлагом 2012. и др.). У њеном композиторском раду евидентно је интересовање за жанрове популарне музике. Користећи их на постмодернистички начин, развила је специфичан музички језик у којем нема елемената академизма, али ни неоавангардног експериментисања (премда се мањи број њених дела може сврстати и у ове поетичке овојнице нпр. Canzone Distorte из 2013, остварено у сарадњи са sound art уметницом Светланом Мараш). Њено стваралаштво је посебно усмерено ка вокално-инструменталним жанровима, сценској и примењеној музици. Аутор је прве српске опере из пера једне композиторке, камерне опере Нарцис и Ехо (2000, премијера БЕМУС, 2002), за коју је добила Награду „Стеван Мокрањац" (2002). Дело је изведено и у Великој Британији (2011). Поред инспирације грчком митологијом која је композиторку водила и ка писању Сценске кантате Атлас (2008), у њеном стваралаштву је приметно и интересовање за српску традицију и музику (Рондо, Зар да умрем кад ми време није?, Шта се оно тамо сија?). Њена истраживања у различитим стилским оквирима резултирала су уметничком свестраношћу и дивергентношћу оствареног композиторског опуса. О томе сведоче и композиторски ангажмани у пољима театра (нпр. музика за представе: Чекајући Годоа, Псећи валцер у Југословенском драмском позоришту; Невиност, Терапија у Атељеу 212; Зли дуси у Народном позоришту у Београду; Слуга двају господара, написано за потребе Бијенала у Венецији), савременог плеса (Lift, 2003; Self-Erase, 2006; Paranoia Chic, 2009; Sensescapes, 2015; Myriads of Worlds, 2017), примењене музике (документарни филмови, изложбе и инсталације) и радиофоније (дело Canzone Distorte, за које је добила Награду „Витомир Богић" за најуспешније младе ствараоце за 2013).

ДЕЛА: Classified (Operrra is of Female Gender), музички театар за електронику, глас и наратора, 2005; Музика за мултимедијални музичко-сценски пројекат Тесла: тотална рефлексија, 2006; Бог града, за мештовити хор и гудачки оркестар, 2006; Отмица Европе, за симфонијски оркестар, 1998, рев. 2007; Prego per Vedere за харфу и глас, 2011; The Joy of Meeting Anew, за симфонијски оркестар, 2016; Myriads of Worlds, за виолину, виолу, контрабас, кларинет, фагот, сопран/наратора, електронику и три играча, 2017; Etida Scappare, за соло виолончело, 2017; Bollywood, мјузикл за трубу, клавир, удараљке и шест глумаца/певача, 2017/18; Nightscapes of Babylon, за алт саксофон и гудаче, 2018; Summertime (contemplation under a sunny tree), 2019.

ИЗВОР: https://anja-music.com/.

ЛИТЕРАТУРА: V. Mikić, „Romar/Bog Grada, or a Healing Power of Music? New Pieces by Božidar Obradinović and Anja Đorđević", New Sound, 2007, 29; G. Pilipović, „The Tradition of Opera and the New Music Stage Works by Young Serbian Composers", у: D. Despić, M. Milin (ур.), Rethinking Musical Modernism, Proceedings of the International Conference Held from October 11 to 13, 2007, Бг 2008; J. Janković, „'Let me Tell the Story from the Beginning'. About The Stage Cantata Atlas by Anja Djordjević", New Sound, 2008, 32; K. Stevanović, „Vocalise and the Experience of the Prosopopoeia of Anja Đorđević", New Sound, 2010, 36.

Радош Митровић

*Текст је објављен у 2. књизи III тома Српске енциклопедије (2021)